Ово је изјавио председник Руског историјског друштва и директор Спољне обавештајне службе РФ Сергеј Наришкин у интервјуу за новинску агенцију ТАСС.
„Совјетско руководство још на почетку Великог отаџбинског рата носило се мишљу о суђењу нацистичким злочинцима, рекао је он. У јесен 1942. године док је тешка Стаљинградска битка још увек била у току, совјетска влада донела је декрет о одговорности фашистичке Немачке за злочине почињене на окупираним територијама СССР-а и Европе“.
Kremlin Pool / Global Look Press
Западни лидери су се, међутим, како је он рекао, руковидили другачијом логиком. „Лидери Сједињених Држава и Велике Британије, Рузвелт и Винстон Черчил нису желели да у јавном судском процесу на видело поново испливају непријатне епизоде и чињенице из историје Другог светског рата.
Нису желели да се сећају ни аншлуса Аустрије, ни Минхенског споразума, после кога је распарчана Чехословачка. Тада је заправо одлучено да је Други светски рат немогуће избећи. Као резултат тог договора западни лидери легализовали су покрет нацистичке Немачке на исток“, истакао је Сергеј Наришкин.
Ипак, како је истакао, Стаљин и совјетске дипломате успеле су да убеде савезнике у оквиру велике тројке да морална победа над нацизмом више вреди од штете нанете угледу. „Осим тога Стаљин је успео да убеди Черчила и Рузвелта да се мир у Европи може изградити само на чврстим темељима правосуђа“, рекао је Наришкин.