Зашто су руске владарке присилно одлазиле у манастир? 

Ова судбина задесила је три жене Ивана Грозног, три сестре Петра Великог и многе друге.

„Плакала је и вриштала када јој је митрополит у манастиру одсекао косу; а када јој је дао монашку капу, бацила ју је на земљу и изгазила. Иван Шигона, један од најближих саветника, ју је, негодујући због тог поступка, не само грдио, него и ошинуо бичем, додавши: 'Како се усуђујеш да се супротстављаш вољи господара и одлажеш испуњење његових наредби?' Када је Соломонија питала с каквим правом је бије, он је одговорио: 'По господаревом наређењу'. Тада је тешка срца изјавила пред свима да монашку одору не прима по својој жељи, него из принуде и позвала Бога да се освети због ове неправде.ˮ

Овако је Зигмунд Херберштајн описао монашење Соломоније Сабурове, жене великог московског кнеза Василија III (1479-1533). Али шта је кнегиња заправо скривила?

Брак без деце

1505. године било је време да се 26-годишњи велики московски кнез Василије ожени. По обичају, окупљено је 500 најлепших племићких кћери из земље. „Између њих је изабрано 300, затим 200, и коначно 10, које су бабице пажљиво прегледале да провере да су заиста девице и могу ли да имају децу, као и да ли имају некакве друге недостатке. Коначно, од ових десет је изабрана супругаˮ, записао је италијански дипломата Франческо да Коло (1480-1571).

Међутим, после двадесет година брака Соломонија није родила дете, а то је било веома важно за продужетак династије. Василије, ипак, није могао тако лако да се разведе, јер је Православна црква била против развода.

Соломонијa Сабуровa

Московски митрополит Варлам, који је одбио да их разведе, разрешен је чина, па је тек митрополит Данил, који је дошао на његово место, 1525. објавио развод. Соломонија је замонашена као Софија и послата у Покровски манастир у Суздаљу, где је умрла 1542. 

Василије III се ускоро оженио 18-годишњом Јеленом Глинском (1508-1538), чији син ће постати познат као Иван Грозни (1530-1584).

Василије III

Цар који се разводио

Пре Василија III жене московских кнежева одлазиле се у манастир као удовице, што је била нормална пракса у 14. и 15. веку. Али у 16. веку Иван Грозни је усталио другачији обичај.

Након што је његова трећа жена Марфа Собакина умрла крајем 1571, Иван се оженио четврти пут. У мају 1572. године за жену је узео Ану Колтовску (1556-1626), али она се није дуго задржала у браку. Иван ју је послао у манастир и она је као монахиња Дарија завршила у истом Покровском манастиру у Суздаљу.

„Цар, који више није марио за пристојност, не тражећи благослов од свештеника, без дозволе цркве, оженио се Аном Василчиковом негде око 1575. године. Био му је то пети бракˮ, записао је руски историчар Николај Карамзин. Ана је замонашена око годину дана касније.

Тек је Иванова последња жена Марија Нагаја (1553-1608) остала уз цара до његове смрти, али ни она није избегла монаштво. Била је мајка царевића Дмитрија (1582-1591), који је умро под тајанственим околностима у граду Угличу, седам година после очеве смрти. Марија је тада замонашена.

Петар у манастир шаље жену и сестре   

У 17. веку пракса присилног монашења се наставила. Последњи цар који је интензивно користио овај метод био је Петар Велики. Првих година његове владавине морао је да се бори за власт са својом старијом полусестром Софијом Алексејевном (1657-1704), која је била регенткиња од 1682. године.

Софијa

1689. године тензија између Петра и Софије избила је у оружани конфликт, али Софијине присталице су је ускоро напустиле и лишена је власти. Према Петровом наређењу затворена је у Новодевичји манастир у Москви, али без монашења. Софија је замонашена скоро десет година касније, 1698. године, заједно са сестрама Мартом (1652-1707) и Феодосијом (1662-1713), после великог устанка „стрелацаˮ (цареве гарде).

Марта

Петар је такође био последњи руски цар који је присилно послао супругу у манастир. Била је то његова прва жена Јевдокија Лопухина (1669-1731) која је била обична руска жена из народа и за коју је Петар убрзо изгубио интересовање. Јевдокија је притом била потпуно здрава и верна супруга, која је Петру родила сина Алексеја (1690-1718). Ипак је 1698. године замонашена. Јевдокија, у монаштву Јелена, послата је у исти Покровски манастир у Суздаљу (али је у њему касније живела као мирјанка).

Јевдокија Лопухина

Јевдокијино монашење је било последње присилно монашење у руској владарској породици. Велика кнегиња Александра Петровна (1838-1900) и велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна (1864-1918) такође су се замонашиле, али тек након смрти својих мужева, према средњовековном обичају.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“