Зашто су Норвежани у тајности ископавали земне остатке хиљада совјетских војника?

Sandivas; Archive photo; Russia beyond
По налогу норвешке владе делови тела паковани су у џакове за асфалт, а споменици на гробљима дизани у ваздух. Обични Норвежани нису били ништа мање од Совјетског Савеза револтирани оним што се догађало.

У лето 1951. године Норвешка је започела једну од најповерљивијих операција у својој историји, познату под именом „Асфалт“. Земни остаци хиљада совјетских војника сахрањених широм ове земље у тајности су ексхумирани и одношени на гробље на острву у Норвешком мору. Шта је побудило руководство ове скандинавске земље на такав корак?

Извори конфликта

Око сто хиљада совјетских војних заробљеника налазило се у Норвешкој за време Другог светског рата. Немци су их користили за тежак рад у ископавању рудe и изградњи одбрамбених утврђења која су се подизала за случај искрцавања савезника.

Преко 13 хиљада тих војних заробљеника погинуло је и сахрањено у неколико стотина гробаља, углавном на северу земље. У послератном периоду Норвешка и Совјетски Савез заједнички су о њима водили рачуна.

Међутим временом Хладни рат се захуктавао и паралелно расло подозрење Норвешке (придружила се НАТО-у 1949. године) према источном суседу. Како је сарадња две земље подразумевала редовне посете гробљима совјетских функционера, делегација и дипломата, у Ослу су страховали да би на тај начин у Норвешку могли да доспеју и сарадници обавештајних служби СССР-а.

Све совјетске грађане који су посећивали бројна гробља широм Норвешке није било могуће надзирати. У циљу комплетне контроле и како би онемогућили стварање широке и ефикасне совјетске шпијунске мреже у земљи, норвешка влада одлучила је да уклони поменута гробља, ексхумира остатке и пренесе их на гробље на острву Хјета.

Операција „Асфалт“

Када је у лето 1951. године почео Корејски рат који је искомпликовао ионако сложене односе између Запада и Истока, Министарство одбране Норвешке почело је са реализацијом тајне операције „Асфалт“. Назив је добила по џаковима за асфалт у којима су преношени остаци.

Ексхумација је спровођена тајно, радило се углавном ноћу. На многим гробљима споменици су морали да буду дизани у ваздух, пошто на други начин до гробова није могло да се дође.
Тор Стефансен учествовао је у ископавању остатака совјетских војника у Финмарку. „Скупљали смо делове тела у џакове. Свуда око нас су биле ноге, кости, ребра. Врло често делови су припадали различитим људима, а остаци истог човека могли су да заврше у разним џаковима. У лешевима је било пуно земље, а уз то се ширио и паклени смрад“, сећао се Стефансен.
По његовим речима многи су после таквог посла доживели психички слом.

Tеретни бродови који су из разних места у Норвешкој довозили остатке совјетских војника на острво Tјoта. морали су стално да се дезинфикују хлором, каустичном содом и фенолом. Јан Броволд који је радио на истовару сећа се да су бродови били пренатрпани џаковима са деловима тела. „Били су наслагани као цигле, од прамца до крме, дуж целог брода“.

Неприхватање

Без обзира на то што је операција имала тајни карактер у јесен су информације процуреле у штампу. Убрзо је у норвешком друштву „Асфалт“ изазва0 истински скандал.

Покретачка снага протеста постале су леве снаге у земљи, пре свега Комунистичка партија Норвешке. Међутим, и њихови политички противници изражавали су оштар негативан однос према акцији Министарства одбране. Лидер Конзервативне странке Карл Јоаким Хамбро назвао је овај догађај „крајње одвратним чином“.

Највеће незадовољство показивали су житељи оних региона у којима је вршена ексхумација. Други светски рат је релативно недавно био завршен, а многи Норвежани још увек су се сећали совјетских војних заробљеника којима су настојали да помогну колико су могли да се прехране. Умногоме захваљујући баш њима заробљеништво у Норвешкој успео је да преживи велики број војника Црвене армије.

Протестанти су оптужили власт за скрнављење гробова и варварство. Они су протестовали испред зграде парламента у Ослу, а у граду Mo i Rana успели да зауставе ексхумацију.
На ископавање и поновно сахрањивање оштро је реаговао и Совјетски Савез који је норвешко руководство о овој акцији обавестило на самом њеном крају. Званично пренос остатака био је образложен жељом да се совјетским грађанима олакша посета гробовима.

У протестним нотама које су упућивале совјетске дипломате указивано је на „потирање сећања на совјетске војнике“ и „непријатељски чин према Совјетском Савезу“. Посебно их је револтирала демонтажа, а у појединим случајевима и уништавање споменика.

У зиму 1951. године операција „Асфалт“ је била завршена. Она је обухватила око 200 гробаља у целој земљи. На крају према подацима норвешког Министарства спољних послова на гробље на острву Tjoтa донети су остаци 8804 совјетских војних заробљеника, међу којима је 978 могло да се идентификује.
Без обзира на то што су Совјетски Савез и Норвешка наставили сарадњу по питању војника Црвене армије сахрањених у тој скандинавској земљи односи између двеју земаља били су на дуге стазе покварени.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“