Како је Немцима пропао блицкриг код Москве 1941. године (ФОТОГРАФИЈЕ)

Немачки војник се предаје, рејон Солнечногорска, 1. децембар 1941.

Немачки војник се предаје, рејон Солнечногорска, 1. децембар 1941.

Самариј Гурариј/Sputnik
Контраофанзива совјетских трупа код Москве у децембру 1941. године била је велико изненађење за Вермахт. Немци су били убеђени да је са Црвеном армијом већ завршено.

1. Почетни период операције „Барбароса“ је за Црвену армију био прави пакао. Вермахт је током неколико месеци окупирао цео Балтик, Белорусију и велики део Украјине. Стотине хиљада совјетских војника погинуло је или заробљено, а Немци су се већ потпуно приближили главним градовима Лењинграду и Москви.

2. Почетком октобра 1941. године четири совјетске армије су код Вјазме, дакле само 200 километара од Москве, изгубиле око милион људи – погинулих, рањених и заробљених. Москва је била практично незаштићена. Грађане је 15. октобра почела да хвата паника. Житељи су масовно бежали на исток, општи хаос је био праћен пљачкама и разбојништвом. „На улици је једна група одваљивала врата на продавници, неко је већ износио робу“, написала је касније Сузана Карпачова: „Путем је пролазила непрегледна колона људи са ранчевима, било је аутомобила и камиона натоварених кућним стварима. Данас су људи напуштали Москву исто као јуче Вјазму“. Само строгим мерама, увођењем полицијског часа и војних патрола власти су успеле да нормализују ситуацију.

Житељи Москве копају одбрамбене ровове.

3. Ловјетска команда је покушала да добије на времену и да што је могуће дуже задржи непријатеља док резервне јединице из Сибира, са Урала и руског Далеког истока не пристигну у одбрану престонице. На прилазима Москви на брзу руку су утврђене линије одбране и ту су усмеравани сви расположиви пукови и дивизије. Поред њих су у борбу убачени и кадети војних академија из Москве и Подољска. Многи од њих нису још напунили ни осамнаест година, и требало је по завршеној академији да постану официри и командири, а ишли су на фронт као обични војници.

Совјетски командант чита Стаљинов говор у јеку борби за Москву.

4. У тешким и исцрпљујућим борбама мешовите једнице кадета Подољске пешадијске и Подољске артиљеријске војне академије изгубиле су 2.500 од укупно 3.500 бораца, али су задржале непријатеља дванаест дана, иако им је наређење било да га задрже бар пет дана. „Први вод је дигао у ваздух бункер на месту нашег пробоја“, написао је касније немачки војник Адалберт Васнер из 19. тенковске дивизије Вермахта: „Заподенут је изузетно тежак блиски бој и обе стране трпе губитке. Добили смо и прве заробљенике. То су питомци Подољске војне академије. Зову их ’Стаљинови питомци’. Сви се бране изузетно храбро“.

Совјетски тенковски десант. Тенк Т-34 јуриша на село које су запосели Немци.

5. Седмог новембра, на 24. годишњицу револуције, на Црвеном тргу је одржана војна парада. Неке јединице су право са параде одлазиле на фронт чија линија се неумољиво приближавала главном граду Русије. Маршал Георгиј Жуков је у својим „Сећањима и размишљањима“, истакао: „Овај догађај је одиграо огромну улогу у јачању морала армије и совјетског народа, и имао је велики међународни значај“. Парада је показала целом свету да Совјетски Савез још није сломљен. За Московљане је од велике важности била и чињеница да се на трибини појавио и Стаљин, и да је одржао свечани говор. Људи су видели да је врховни командант још увек у Москви, иако је већи део органа власти у том тренутку већ био евакуисан у Кујбишев (Самара).

Војна парада на Црвеном тргу, 7. новембар 1941. Митраљесци.

6. Другог децембра су јединице 2. тенковске дивизије Вермахта заузеле насеље Красна Пољана, удаљено само 30 километара од Кремља. С обзиром на огромна пространства и људске ресурсе СССР-а, немачки команданти су схватали да рат још није завршен, али су били уверени да је костур Црвене армије скршен. „Војна моћ Русије више не представља опасност по Европу“, написао је 23. новембра начелник Генералштаба копнених трупа Франц Халдер.

Немачки тенкови PzKpfw III Ausf G са топовима KwK 42 калибра 50 мм пролазе кроз село у пламену у околини Москве.

7. Па ипак, немачке трупе су имале и доста проблема на путу према совјетској предстоници. Црвена армија је пружала константан отпор и стално прелазила у контранападе, тако да су Немци били исцрпљени и под великим притиском. Кретање тенковских јединица је било отежано тоталним минирањем прилаза граду које су совјетски минери врло добро осмислили. Почели су и проблеми са снабдевањем и масовни помор коња, јер је почела зима а није било хране за стоку.

Контранапад совјетских јединица код Москве, 1941.

8. Немачка армија се уздала у последњи одлучујући марш на Москву не узимајући у обзир чињеницу да у град пристижу велике и свеже резерве Црвене армије. Трупе Западног фронта Георгија Жукова и Југозападног фронта Константина Тимошенка прешле су 5. децембра у велику контраофанзиву. „Када смо напредовали наша артиљерија је отварала тако снажну ватру да је њоме немачка одбрана неутралисана и пре него што стигне пешадија. И зато, кад смо улазили у села Немци су већ стизали да их напусте. Тамо сам ја први пут видео ’каћуше’ на делу. То је незабораван призор. И наравно, сва села су изгорела до темеља“, написао је касније руски војник Герц Роговој.

9. Немачке трупе су почеле великом брзином да се повлаче и удаљавају од престонице. Ту и тамо се повлачење претворило у панично бекство. Црвена армија је успут наилазила на артиљеријска оруђа која су Немци оставили. Адолф Хитлер је 19. децембра сменио команданта пешадијских трупа Валтера фон Браухича. Тада је смењен и командант групе армија „Центар“ Федор фон Бок. Хајнц Вилхелм Гудеријан, командант 2. тенковске групе који је такође био смењен, написаће много година касније у својим „Војничким сећањима“: „Офанзива на Москву је пропала. Све жртве и напори наших храбрих трупа биле су узалудне“. Немци су успели да стабилизују фронт тек почетком јануара 1942. године.

Војници разбијене немачке јединице предају оружје.

10. Наневши Вермахту врло јак ударац Црвена армија је одбацила непријатеља 100-250 километара од Москве. Успела је да ослободи значајне територије и да у целини отклони опасност по престоницу. Са друге стране, амбициозни планови совјетске команде да се офанзива крунише потпуним сломом групе армија „Центар“ проузроковали су тешке битке, врло мучна извлачења из обруча и велике губитке. И поред Московског тријумфа и краха стратегије немачког блицкрига, у том тренутку још није дошло време за коренити прокрет у рату.

Жене у пратњи заробљених фашиста. Немци су код Москве били потучени до ногу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“