Ево како су радиле совјетске жене-рудари, којих је некад у рудницима било више него мушкараца (ФОТО)

У Русији је женама званично забрањено да раде у рудницима, али у СССР-у је све било другачије. Вађењем угља бавило се преко 200 хиљада жена, а притом су умеле троструко да премаше норму.

До револуције 1917. године у Русији су жене и деца у многим гранама индустрије радили заједно са мушкарцима, али су за то добијали мање новца. Ипак, женама је било забрањено да раде у рудницима. О томе је, на пример, говорио Правилник о рударству, објављен у Часопису о рударству 1901. године.

После револуције ово ограничење је укинуто, јер је земљи било потребно више радника. Касније, 1931. године и 1938. уведени су спискови у којима се наводило на којим пословима је конкретно    женама дозвољен рад у руднику. Једна од првих жена која је радила рударски посао појавила се у Кемеровској области 1939. године, наводи званично рударско удружење Кузбаских рудара.

Након почетка Другог светског рата ови спискови су престали да важе. Тада је на снази била само парола: „Жена наместо сина, син наместо оца, брат наместо старијег брата.ˮ Жене су почеле да помажу мушкарцима у вађењу угља, па је од јула до децембра број жена у окнима Кузбаса порастао је са 11,6 хиљада на 15,9 хиљада. 2,6 хиљада њих радило је на самом вађењу руде, наводи се на сајту листа „Литературнаја газетаˮ.

Жене су училе да управљају јамским возовима, лифтовима, електромоторима, а такође су се бавиле металостругарским послом, рекла је за локални лист Кузбаса главни кустос фонда градског завичајног музеја Анжеро-Суџенска Јелена Степанова.

„Постављале смо надвојне греде, до струка газиле у води. Са рударима у јамама товариле угаљ у вагоне, и још га ручно одвозиле. А код куће су нас чекала деца, домаћинство, крава, башта”, присећа се једна од радница у руднику Фанасеја Чебанова.

Годину дана касније, 1943. године, објављена је Директива о увођењу женског рада у индустрију угља. Овај документ је обухватао читав план за обуку жена за рад у рудницима, јер оне је требало да замене 80% мушкараца који су вадили угаљ.

„Било је девојака од 20 година, а ја сам имала 26. Пнеуматски чекић је био тежак 17 килограма, слој који је требало разбити био је висок три метра. Током читаве смене морали сте чекић да држите у рукама без ослонца... Прашина, бука.. Када су излазиле из јаме девојке нису осећале ни руке ни ноге. Али радну норму би увек премашилеˮ, присећала се руководилац једне од бригада у Кузбаским рудницима Александра Ладајун.

Неке раднице у рудницима нису имале ни 18 година. Марија Чурјакова је, на пример, у рудник дошла са петнаест.

„Имале смо 15-16 година, практично деца, падале смо од умора. Тек у априлу 1945. године добијале смо четири слободна дана месечноˮ, присећала се Чурјакова. „Да бисмо се некако упристојиле, продавале смо своје следовање хлеба и од тог новца куповале беле врећице од барута, па од њих кројиле оковратнике за кошуље и марамице.ˮ

Једна од првих жена која је радила на самом вађењу руде била је Александра Леонова, која је у рудник дошла као бивша продавачица. Она је обављала 349 процената норме, мада је обука била захтевна.

Леонова

„Првих неколико недеље новопечена радница на одвожењу угља са окна 'Коксова-1' на крају радног дана у рукама и ногама је осећала тежину олова, а леђа су је неподношљиво болела. Чак и у сну непрекидно је сањала празне и натоварене вагоне које без краја пуни, а затим брзо гура до отвора. Били су то горки дани. Беснео је ратˮ - тако гласе сећања на Леонову, о којој су сви говорили као о хероју, објављена у листу „Комсомолац Кузбасаˮ у марту 1975. године. Њена фотографија појављивала се у новинама, војници су јој са фронта писали писма захвалности, а касније је добила медаљу „За радне заслугеˮ и ударничку значку.

Наке жене су у јамама изгубиле животе. На пример, 16. фебруара 1944. године у окну Новокузњецка дошло је до експлозије гаса, у којој је погинуло 120 рудара, од тога 21 жена, наводи се на сајту градског Музеја славе рударима.

Женама је било дозвољено да раде у рудницима до 1957. године, када је донета одлука од томе да се женски рад замени мушким. Али су жене на овим тешким пословима остале све до 1966. године, наводи се у листу „Угаљ Кузбасаˮ.

У индустрији угља у СССР-у је радило укупно преко 200 хиљада жена. Све до 1950. године било их у рудницима више него мушкараца.

„Несхватљиво је како су крхке танане девојке постале армија рудара која је индустрију угља држала на женским плећима читаву деценијуˮ, записао је један новинар ратних година, а наводи сајт „Росинформугољˮ.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“