Како се у СССР-у у куповину радиоактивних супстанци ишло право у продавницу!

Продавница „Изотопи“

Продавница „Изотопи“

А.Лобов/Sputnik
Специјализована продавница у Москви у којој су се продавале радиоактивне материје звала се „Изотопи“. И потражња је била велика. Али како је тако нешто уопште било могуће­?

Ситуацијa у којој радиоактивне материје можете набавити тако што ћете отићи до продавнице данас је готово незамислива. „Продавница младог терористе“, тако се данас у шали коментарише постојање продавнице „Изотопи“ у СССР-у. Продавница у којој су пазарили и странци није била популарна само у Совјетском Савезу, већ се бавила и извозом.  

Продавница се налазила на Лењинском проспекту, улици која води ка центру Москве. На крову се налазила огромна неонска реклама са сликом атома у четири боје и натписом на три језика „Atome pour la paix”, „Атом для мира”, „Atom for peace”, односно „Атом за мир“. Управо ова синтагма објашњавала је боље од свега другог разлог за постојање таквог објеката. Крајем педесетих година прошлог века Совјетски Савез акценат је стављао на „нуклеарну енергију у мирољубиве сврхе“.  Радило се о томе да радиокативност уђе у свакодневни живот совјетског човека и почне да му помаже у свему, да складишти кромпир, ослободи се отпадних вода и чак преброји рибу.

Озрачени кромпир

За отварање овакве продавнице заслужно је заправо 25 година старије откриће, до кога се дошло 1934. године. Наиме, француски физичар Фредерик Жолио доказао је да човек може да створи радиоактивност. Невероватна за то време идеја. Пре тога сматрало се да вештачка радијација не само да није могућа, већ је немогуће и управљати (успоравaти или убрзавати) радиокативним зрачењем, јер је то унутаратомски, самостални процес. Кири је показао супротно озрачивши алуминијум полонијумом и као резултат радиоактивног распадања добио је атомска језгра фосфора којих у природи нема. Другим речима, радиокативни изотоп.

Најшокантнија у том открићу била је чињеница да је изотоп сачувао радиоактивност само кратко и да је његово зрачење било лако регистровати. Управо ове карактеристике прокрчиле су изотопима пут у индустрију, науку, медицину и чак свет уметности. После само годину дана након открића вештачке радиоактивности научници су добили преко педесет радиоактивних изотопа.

Помоћу изотопа бројала се риба, без извлачења из воде, мерила густина крзна, проверавало да ли биљке добро апсорбују ђубриво, где цури гас у гасоводу,  одређивала влажност земљишта, дијагностиковао гастритис, тровање или рак, маркирали вредни уметнички предмети, филигрански производи, новчанице или зрачио кромпир како би се спречило клијање.

И то је само мали део примене изотопа. Средином педесетих година прошлог века стицао се утисак да Совјети желе да пребаце на изотопе малтене све области. Из угла спољне политике то је изгледало атрактивно. Својом мирољубивом атомском агендом СССР се на све начине стављао насупрот милитаристичким Сједињеним Државама које су бомбардовале Хирошиму.

„У чему је величина совјетског атома? У томе што је он демобилисан. Да, тако је! Он је код нас скинуо војну униформу и обукао радни мантил. Изотопи су атоми у радном мантилу, мирни трудбеници“, писао је часопис Агањок 1960. године.

Муштерије у војним униформама!

Продавница заправо никада није била обична. Почевши од тога да реактиви нису продавани свима, већ само онима који су на њих имали право. A како обичан човек није имао потребе да тамо иде, сви становници Москве нису ни знали шта се ту и како продаје. Радознале посетиоце чекало је разочарање. „Тамо је било празно и досадно, ни страшног бљеска живе, ни грандиозних уранских полуга. Као у музеју без поставке“, сећа се Виктор из Москве.

Тражено је уверење са посла да имате право да купујете ову робу. Зато су могли да је купе представници комбината, фабрика и научно-истраживачких института.

Изотопи су продавани у контејнерима који су штитили од радијације и морали да се врате у продавницу у року од петнаест дана. Продавци су били на дужности „научног руководиоца продавнице“ и запошљавани су само они који су се разумели. По формату продавница „Изотопи“ више је личила на салу за демонстрације него на класичну трговину са тезгама пошто се производ није могао непосредно видети. Притом, робу је испоручивало директно Министарство унутрашњих послова.

Чинило се да би предузеће морало да буде супер успешно и дуговечно при таквој потражњи изотопа. Педесетих година прошлог века дошло је до бума радиоизотопне технике  и опреме који су били врло једноставни и јефтини и практично постали синоним за реч „аутоматизација“. Међутим ситуација није била тако недвосмислена и једноставна.

Радијација за извоз

У социјалистичкој планској привреди у којој је дефицит био уобичајена појава испоруке изотопа биле су нередовне и имале су проблема са паковањем и транспортом.

Та радијацијска претња изазивала је бројне недоумице у совјетској пошти која се убрзо нашла пред дилемом на који начин транспортовати изотопе без опасности по средину. Тим пре што се проблеми у совјетском систему нису тицали само непосредне испоруке супстанци, него и заштитне опреме.

Дефицит, логистички проблеми, паковање, транспорт, средства безбедности довели су до нестанка еуфорије поводом изотопа у Совјетском Савезу. Али не и изван његових граница.  Совјетски изотопи захваљујући високом квалитету и ниској цени високо су цењени на западном тржишту.

Примера ради, један грам високо обогаћеног изотопа могао се продати за неколико хиљада долара. Али осим државног монополисте који је извозио ове производе, нелегалним извозом бавили су се и сами научници из разних совјетских научно-истраживачких института. На западу су им обично плаћали научном опремом или могућношћу спровођења истраживања у страним лабораторијама.

Иза таквих послова по правилу стајали су споразуми о међународној научно-техничкој сарадњи.

Од деведесетих такав извоз имао је масовни карактер и њиме су се већ бавиле приватне компаније, повезане са институтима. Продавница „Изотопи“ затворена је непосредно пред распад Совјетског Савеза. На њеном месту 1990. године отворена је прва у земљи продавница полароид камера „Светозор“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“