Како је британски обавештајац Џорџ Блејк постао пуковник КГБ-а?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

26. децембра 2020. године у Москви је у 99. години преминуо Џорџ Блејк, један од најпознатијих двоструких агената из времена хладног рата. Као сарадник MI6 он је скоро десет година радио за совјетску обавештајну службу и постао један од најдрагоценијих агената у читавој њеној историји.

У служби Њеног Величанства

Џорџ Бехар је рођен 1922. године у Холандији, али за време Другог светског рата се преселио у Велику Британију, где је променио презиме у Блејк. Након што је ступио у службу Краљевске ратне морнарице убрзо га је врбовала обавештајне служба MI6.

Блејкова специјалност био је Совјетски Савез. Пошто је научио руски језик, упућен је у Сеул као вицеконзул у британској амбасади. Његов прави задатак било је прикупљање података о совјетском Далеком истоку, Сибиру и кинеској Манџурији.

У Сеулу је агента британске службе затекао Корејски рат. Када је севернокорејска војска заузела град, Блејк се нашао у заробљеништву, где је остао све до окончања конфликта.

Током трогодишњег заточеништва од књига му је био доступан само „Капиталˮ Карла Маркса. „Та књига је преокренула моју свест, утицала је на мене скоро као... Библија у своје време. Страствено сам пожелео да приближим људима ту светлу будућност о којој је писао Марксˮ, присећао се Блејк. „Сада знам колико сам био наиван, колико сам радио под утицајем романтичарских тежњи, али управо тако сам постао убеђени комуниста...ˮ

Шокиран последицама бомбардовања севернокорејске територије од стране америчке авијације, Џорџ је одлучио да сарађује са Совјетским Савезом, али под једним условом: Москви ће пружати само оне информације које се тичу безбедности земаља Варшавског пакта. Блејк је одбио да узима новац за своје услуге.

Совјетски агент

У Велику Британију Блејк се вратио као већ врбовани агент совјетске пропаганде. Као заменик начелника одељења за техничке операције MI6, а затим и као сарадник берлинске обавештајне службе, Москви је слао информације о томе колико су Енглези и Американци упознати са војним тајнама СССР-а. Осим тога, Блејк је Москви открио имена 400 сарадника MI6 и агената које су они врбовали, активних на територији Источне Европе.

Почетком 50-их година тајне службе САД и Велике Британије спровеле су операцију „Златоˮ која је подразумевана копање подземног тунела из Западног Берлина ради тајног прикључивања на телефонске линије штаба совјетске војске у Немачкој. Захваљујући Блејку СССР је сазнао за ту операцију када изградња тунела није ни почела. Ипак, како не би одали свог драгоценог агента, они су дозволили да се операција изведе. Скоро годину дана CIA и MI6 су добијали пажљиво припремљене дезинформације, док у априлу 1956. године тунел нису „случајноˮ открили совјетски и источнонемачки војници.

Блејка је раскринкао сарадник пољске обавештајне службе Михал Голеневски који је пребегао на Запад. 1961. године он је ухапшен и осуђен на 42 године затвора.

Нов живот

После пет година Џорџ Блејк је успео да побегне из лондонског затвора и стигне до Источне Немачке. Одатле је упућен у Совјетски Савез, где је почео потпуно нов живот. У Великој Британији остала су његова три сина, жена се од Блејка развела убрзо после његовог разоткривања.

„Одувек ме је шокирала лакоћа с којом се прилагођавао ситуацијиˮ, рекла је његова рођака Силви Бребан. „За разлику од других британских агената као што су Филби и Меклин којима је у Русији све ишло са тешкоћом, Џорџ није имао никакве проблеме. Када је стигао у Москву, отишао је у локал где је могао да попије вотку и поједе сендвич. И све то за измешан новац. После чега је себи рекао: Земља у којој свако себи може да приушти кавијар је отаџбина комунизма.ˮ 

У СССР-у Бјек је добио ново име: Георгиј Иванович Бехтер. Стигао је до чина пуковника КГБ-а, а бавио се обуком кадрова совјетске обавештајне службе и био одликован ордењем, укључујући Орден Лењина и Црвене заставе.

Много година касније легендарни агент се срео са својим синовима. Иако нису одобравали очев поступак, ипак су разумели мотиве који су га нагнали на такву активност. Како је тврдио Блејк, успели су да успоставе одличне односе.

Након што је преживао распад Совјетског Савеза, Џорџ Блејк је ипак до краја живота остао убеђени комуниста. „Недостаје ми победа комунизмаˮ, говорио је. „Оно што је створено у СССР-у и Кини је далеко од оних идеала у које сам веровао. Да, СССР је на себе узео одговорност за велики експеримент, али он није успео... Ипак, проћи ће деценије и свет ће схватити да просто не може постојати други модел друштва осим комунизма, и тада више неће бити ратова...ˮ