Како су Американци спасли 800 руских ђака за време грађанског рата у Русији
- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
По завршетку наставе 18. маја 1918. године 800 ђака из Петрограда (данас Санкт Петербург) отпутовало је на Урал да тамо проведе летњи распуст. Нико није могао ни замислити да ће сви они убрзо бити у животној опасности, да ће обићи земаљску куглу и вратити се кући тек након две и по године.
Захваћени вихором грађанског рата
У новембру 1917. године бољшевици су организовали у Петрограду револуцију после чега је убрзо наступила гладна зима. У пролеће су школске установе заједно са родитељима одлучиле да организовано пошаљу 11.000 ђака у дечије летње кампове широм земље где су деца могла да скупе снагу и поправе нарушено здравље. Од тога је око 800 ђака у пратњи неколико стотина васпитача упућено на Уралске планине.
Испоставило се да није могао бити изабран гори тренутак за ову дестинацију. Док су возови пуни деце јурили на исток тамо је већ у пуном јеку био антибољшевички устанак. За свега неколико недеља огроман регион Сибира и Урала захваћен је грађанским ратом.
Та деца су била немоћни очевидци борбених дејстава јер су се налазила у самом њиховом жаришту. На подручју где су им били смештени кампови власт је падала из једних руку у друге, данас су ту били црвени, а већ сутра бели. „Улице су биле брисани простор, а ми смо се сакривали испод кревета и са страхом посматрали војнике који су упадали у собе и бајонетима подизали наше мадраце“, написала је касније једна тадашња ученица.
Крајем 1918. године петроградски ђаци су се нашли у позадини белих трупа Александра Колчака које су напредовале на запад, тако да им је повратк кући био потпуно онемогућен. Да ситуација буде гора, новац је био на измаку, као и залихе намирница. Ближила се зима, а деца су имала само летње одело.
Спасење
Потпуно неочекивано се за судбину ђака заинтересовао амерички Црвени крст који је у то време деловао у Русији. Он је децу из свих кампова окупио у један камп близу уралског града Мијаса и преузео бригу о њима – дао им је топло одело, организовао свакодневне активности, редовну исхрану, па чак и наставни процес.
Американци су, колико је то било могуће, саопштавали совјетским властима како тече живот у кампу и слали су узнемиреним родитељима у Петрограду писма њихове деце. Стране су разматрале могућности евакуације ђака, али ништа од тога није било реализовано.
Када је Колчак у лето 1919. године доживео слом и Црвена армија се приближила подручју где се налазио камп, Амерички Црвени крст је одлучио да премести ђаке што даље од борбених дејстава, најпре у Сибир, а затим на Руско острво близу Владивостока.
У пролеће 1920. године почела је евакуација америчких трупа са руског Далеког истока. Заједно са њима је земљу напуштала и мисија америчког Црвеног крста. Американци нису хтели да оставе децу на цедилу, а нису могли ни да их поведу са собом. Тада су се обратили Јапанцима за помоћ и одлучили да децу евакуишу у Француску.
Рајли Ален
petrograd colonia/youtube.comСлужбеник Црвеног крста Рајли Ален успео је да изнајми јапански теретни брод, а власник поморске компаније „Katsuda Steamship company, LTD“ Кацута Гинџиро за свој новац је потпуно опремио малене путнике. На броду су монтирани лежајеви и вентилатори, и уређена је покретна болница.
Брод „Yomei Maru“ са заставама Јапана и САД и са оромним црвеним крстом нацртаним на димњаку напустио је луку Владивостока 13. јула 1920. године и запловио, како се касније испоставило, на пут око света.
Прекоокеанско путовање
Од најкраће путање преко Индијског океана одустало се по савету лекара јер је то усред лета могло бити опасно по дечије здравље.
Брод је преко Тихог океана отпловио у Сан Франциско, а одатле до Панамског канала и затим у Њујорк. „Yomei Maru“ и његови мали путници привукли су велику пажњу америчке јавности. У лукама су их дочекивале гомиле новинара, а председник Вудро Вилсон и његова супруга су им се обратили поздравним говором.
„Различите њујоршке организације су свакодневно забављале нашу децу. Са заиста великом усрдношћу је организована туристичка пловидба реком Хадсон, као и дружење у парку Бронкса и екскурзија кроз град у аутомобилима“, написао је касније капетан јапанског брода Мотоџи Кајахара.
Због грађанског рата који је беснео у Русији амерички Црвени крст је планирао да петроградски ђаци неко време остану у Француској где су им већ била припремљена места за боравак, али деца су се томе бурно успротивила и заједно са васпитачима упутила Американцима колективну поруку: „Ми не можемо да одемо у државу захваљујући којој је на десетине и стотине хиљада становника Русије умирало и умире од последица блокаде (совјетска Русија је била под економском блокадом држава Антанте – Russia Beyond), а ратна оруђа која они шаљу у Пољску (у току је био совјетско-пољски рат – Russia Beyond), односила су и односе стотине хиљада младих руских живота“, писало је у саопштењу испод кога је било 400 потписа.
На крају је одлучено да се деца пошаљу у Финску, која је била сусед Совјетске Русије. Најопаснија деоница овог пута је било Балтичко море где је плутало на десетине мина још из Првог светског рата. Брод је морао да се креће веома споро, да стално мења курс и да се зауставља и дању и ноћу.
„Yomei Maru“ је 10. октобра 1920. стигао у финску луку Којвисто, само десетак километара од границе, где се и завршило ово дуго путовање. Деца су у групама преузимана на граничним прелазима. „Откако смо изашли из Владивостока заједно смо прошли кроз врућину и хладноћу, а за ова три месеца деца су се спријатељила са члановима посаде и тужно су изговарала ’сајонара, сајонара’ (довиђења) напуштајући брод“, написао је Кајахара.
Последњи ђаци са овог путовања су стигли кући у фебруару 1921. године. Одрасли и зрели момци и девојке вратили су се на исту железничку станицу у Петрограду, са које су непуне три године раније још као деца кренули на летовање.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу