Грчки историчар Полибије (из 2. века пре нове ере) спомиње да су Грци увозили „луксузне намирнице: мед, восак, усољену рибу” из региона северно од Црног мора, односно, из скитске земље, што су данашња Русија и Украјина. То значи да су мед и восак били први „луксузни” производи пореклом са руске земље.
Најбоље руске пчеле биле су европске (или немачке) тамне пчеле, аутохтона врста у руским шумама и природно способне да остану у кошници без изласка 5-6 месеци, колико траје зима у Русији. Простране руске шуме биле су препуне пчела које су производиле тоне меда и воска.
Историчари тврде да су Руси годишње производили милионе килограма меда. Мед и восак узимали су из шупљина у дрвећу. Руски дипломата Дмитриј Герасимов (1465-1536) забављао је Европљане причама о сељацима који су улазили у велико шупље дрвеће и до врата упадали у мед.
А како стоје тачне бројке? Подаци су делимични, али импресивни. У 16. веку само Тројице-Сергијева лавра производила је око 73 тоне меда годишње. У то доба Русија је годишње извозила 815 тона меда. Извоз је опадао све до 19. века, када су се прошириле дрвене кошнице и производња меда више није зависила од прикупљања у шумама.
Када је извоз меда полако почео да опада, у међународну трговину ушли су други руски производи. Након освајања Сибира нове територије пружале су могућност појачаног лова на самуре. Крзно северносибирског самура било је знатно скупље од крзна самура уловљеног западно од Урала, у централној Русији. У 16. веку једно крзно самура вредело је једну рубљу, исто колико и једна крава. Крзно црног самура са сивим пругама коштало је 5 рубаља. У исто време коња сте могли да купите за две рубље. За крзно сребрне лисице требало је издвојити 8 до 10 рубаља, колико је коштало пет коња. А за једну лепу бунду било вам је потребно 30 сребрних лисица, које су коштале колико и једно мање село.
Потражња за сибирским крзном била је огромна у Европи и Азији, посебно у Кини. 1660. године, на врхунцу трговине крзном, Москва је зарађивала 660.000 рубаља од продаје самуровине и другог скупог крзна, што је било једнако половини буџета земље у то доба. Нису се ловили и продавали само самуровина и крзно сребрне лисице, него и веверице, куне, а касније, крајем 18. и у 19. веку, и морске видре (у Тихом океану и на обалама Аљаске). Средином 19. века руски извоз крзна је пресушио, јер су дотичне животиње готово потпуно истребљене. У то време посебан значај добија извоз житарица.
У Русији су се одувек узгајале житарице, јер су степе северно од Црног мора пружале најбоље услове за узгој ових култура. Како се руска територија ширила, сељаци су научили да узгајају житарице и у севернијим пределима. Али све до уједињења руских земаља у 15. веку и престанка грађанских ратова и освајања номада, није била могућа уређена и предвидива производња, па масован извоз није постојао све до 19. века.
Оно што је довело до великог пораста извоза житарица од средине 19. века била је појава железнице у Русији. Возови су заменили коњске запреге. Коњима су биле потребне велике количине сена, па су огромне површине издвајане за пашњаке. Са увођењем железнице, ове површине су преоријентисане на узгој пшенице. Осим тога, пре железнице јавни саобраћај су углавном чиниле кочије с коњима, па су коњи углавном коришћени на путевима. После увођења возова, сељаци су почели коње више да користе при обради земље, за орање, такође су користили њихову балегу за ђубрење, што је утицало на повећање приноса.
Удео житарица у укупном извозу повећао се са 30% почетком 60-их година 19. века на 47% крајем 19. века. 1914. године Руска Империја је имала принос од 92,5 милиона тона житарица, од чега је 10,6 милиона отишло у извоз. Тако је Русија постала светски лидер на овом пољу.
Конопља (индустријски канабис, коришћен за производњу бродских једара и бродске ужади) је била један од главних извозних артикала Русије током 18. и 19. века. Њена производња у Русији је процветала почетком 18. века, када је Петар Велики подстицао развој руске морнарице. Морнарици су били потребни једра и ужад, па је 13. децембра 1715. године Петар издао указ „О проширењу производње лана и конопље” у којем је стајало да се лан и конопља морају узгајати у свим губернијама.
1715. године, захваљујући Петровој мудрој политици цена, Велика Британија је почела да увози конопљу из Русије. Све до краја 18. века Русија је била једини извозник конопље за Велику Британију (96% британске бродске ужади производило се од руске конопље). На крају 18. века конопља је чинила 40% укупног руског извоза. На почетку 19. века у Европи је за производњу бродске ужади почела да се користи јута. Русија је наставила да производи конопљу и до краја 19. века производила је 140.000 тона овог производа (40% укупне европске производње). Међутим, након увођења пароброда и металних сајли потражња за конопљом је почела да опада. Почетком 20. века била је занемарљива.
Производња и извоз ланеног влакна из Русије први пут се спомињу још у 11. веку. Новгород и Псков продавали су тада производе од ланеног платна и ланено влакно у Европу.
Производња лана у Русији процветала је захваљујући указу из 1715. године. Најпре су се извозили само производи од ланеног платна, али средином 18. века размере производње су омогућиле да почне и продаја ланеног семена. 1764. године укинута је забрана извоза ланеног семена у иностранство за сејање и производњу ланеног уља. Производња лана врхунац је достигла у 19. веку. Захваљујући индустријском развоју у периоду од 1830. до 1840. Русија је постала водећи европски произвођач лана. Од укупно 347.000 тона, колико се производило у Европи, 196.000 тона долазило је из Русије.
И потражња и производња су расле. Након укидања кметства у Русији и увођења механичких млинова за лан, све више сељака се окретало узгоју ове биљке. 1861. године Русија је извезла 66.200 тона лана, 1900. године 190.000 тона, а 1913. 352.000 тона. У то доба око 80% светске производње лана налазило се у Русији.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
