Како је руски „дечак с псећом главомˮ освојио Америку

Public domain; Russia Beyond
Фјодор Јевтихијев је имао ретко обољење: хипертрихозу. У XIX веку се прославио, наступајући у циркусу „наказаˮ и показујући свој необичан изглед публици. Организатор програма чак је терао скромног дечака да риче, јер су га медији прозвали „дечак с псећом главомˮ.

Данас су већ познати узроци настанка овог ретког генетског обољења или просто прекомерне  маљавости, а они су бројни: од хормоналног поремећаја до недостатака у функционисању нервног система. Међутим, крајем XIX века објашњење је било другачије. Сматрало се да је то атавизам који „длакавеˮ људе приближава животињама. Називали су их „људи-псиˮ, а најчешће су им маљама били покривени читаво лице, врат, рамена и леђа.

Енциклопедијски речник Брокхауза и Јефрона с краја XIX века наводи поименце ретке примере људи са „маљавошћуˮ, спомињући Адријана Јевтихејева и извесног дечака по имену Фјодор који се налазио код њега. „Као и Јевтихијеву, дуге глатке длаке Фјодору покривају чело, нос и ушиˮ, наводи се у речнику.

Длакави људи из Костроме 

Адријан Јевтихијев и дечак Фјодор Петров рођени су у суседним селима у близини града Мантурово у Костромској области, кажу подаци локалног завичајног музеја. Адријан је био ожењен и имао је двоје деце, али она су рано умрла. Не зна се са сигурношћу да ли су имала хипертрихозу. Скандалозна вест о необичном Адријановом изгледу проширила се целом земљом и стигла до Москве. Научници антрополози са универзитета проучили су његов случај.

„Читаво Јевтихијево лице, укључујући капке и уши, било је покривено густом, танком, свиленкасто-меком длаком светлопепељасте боје, дужине пола палца и вишеˮ, описао је Адријана зоолог Фјодор Брант.

Не зна се тачно како је судбина спојила Адријана са малолетним Фјодором, још једним „маљавим Костромљаниномˮ, али неки власник циркуса им је предложио да заједно наступају на вашарима. Представљали су их као оца и сина, а овај егзотични дуо имао је невероватан успех код публике. Адријан је Фјодору чак дао своје презиме, бринуо се о њему и постао му отац-усвојитељ. Није познато шта се догодило са Фјодоровим правим родитељима.

„Коса на глави му је била тамносмеђа, на челу светлориђа, а на доњем делу лица бледожуто-сива. На телу и удовима, изузимајући шаке, стопала, врат и унутрашњу површину руку, длаке су му биле скоро безбојне, густе, дуге око 6 центиметараˮ, записао је Брант о Фјодору.

Турнеје по свету

1883. године Адријан и Фјодор су позвани да наступају у иностранству. Постали су звезде европских паноптикума, наступајући у Паризу, Берлину и другим престоницама.

Њихови наступи су власнику циркуса доносили невероватан новац. Адријан се понашао као права звезда и према неким подацима његов обавезан услов да би наступио били су кисели купус и вотка. Ускоро је преминуо од алкохолизма.

Фјодор је наставио да наступа и чак је превазишао европски успех. Познати амерички организатор наступа Финеас Барнум позвао је дечака тинејџерског узраста у свој циркус, где је већ имао кепеца, извесну „русалкуˮ и сијамске близанце.

Фјодор се одлично уклопио у његов програм, који је Барнум описивао нај „највеличанственији на Земљиˮ. Дечак је добио надимак Џо-Џо и прича о „човеку са псећом њушкомˮ проширила се по Америци. У листу државе Кентаки 1886. године назвали су га једном од најзанимљивијих живих „наказаˮ.

Осим тога, Барнум је за представљање дечака осмислио читаву сценску легенду, како би заинтригирао публику. Фјодора су наводно пронашли ловци у густој костромској шуми, где је са исто тако длакавим оцем живео у јазбини као дивља звер. Суровог оца, који се према легенди бацио на ловце, морали су да убију, а дечака су довели у Америку... Барнум је наводно лично припитомио дивљег дечака. Како би легенда била комплетна, Фјодор је рикао, режао и чак кидао зубима сирово месо, на одушевљење публике. 

Према сведочењу људи који су познавали Фјодора, он је заправо био васпитан и образован човек који је говорио неколико језика. Породицу није имао, био је скроман, водио миран живот и много читао. 

После скоро 20 година успешних наступа Фјодор се зажелео домовине и пожелео да се врати у Русију. Чак је преко конзулата слао писма у којима се распитивао за судбину своје мајке. Али власник циркуса није хтео да пусти звезду свог програма и Фјодор је наставио са наступима.

1903. године на турнеји по Грчкој се разболео од упале плућа и преминуо.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“