Руска бунда кроз векове и стилове одевања

Борис Кустодијев; Иван Крамској
Овај одевни предмет већ вековима сведочи о томе колико је Русија истовремено хладна и топла.

„Добро се осећам у мојој старој бунди. Она је као кућа коју човек носи са собом. Људи ће вас питати да ли је данас напољу хладно, а ви нећете знати шта да им одговорите, можда јесте, али откуд знам?ˮ - ово су речи Осипа Мандељштама посвећене руској бунди. Заиста, добра бунда ће вас загрејати чак и по најљућој зими.

Топлота није за џабе   

Сама реч „шубаˮ (на руском бунда) у руски језик је ушла из арапског од речи jubba, што значи „капут са дугим рукавимаˮ. У Русији је од старих времена бунда била симбол богатства, јер је крзно одувек било скупо. Да би се направила чак и бунда дуга до колена било је потребно 50-60 куна или сребрних лисица. Шта су онда носили обични људи? Бунде од овчје коже или зечјег крзна, које су биле знатно јефтиније и лакше се набављале од куна, сребрне лисице или самура.

У Кијевској Русији и руским земљама уопште пре монголско-татарске инвазије у 13. веку крзно се користило уместо новца, а када се извозило на Блиски исток и у Европу мењало се за сребро и злато, на тај начин подстичући употребу племенитих метала за ковање новца у Русији. После монголско-татарске инвазије неке руске земље су Монголо-Татарима плаћале данак у крзну, на пример, Новгородска кнежевина плаћала је данак у самуровини.

Кадар из филма

Високи монголски заповедници користили су руско крзно за бунде и носили их као знак богатства и моћи. Своје бунде су носили на посебан начин. Једну бунду су носили са крзном према унутра због топлоте, а другу са крзном према споља због лепоте. Руски кнежеви, а затим бољари, преузели су овај начин показивања богатства заједно са многим другим обичајима које су усвојили од Монголо-Татара. Чак и круне руских царева биле су опшивене крзном, што је такође био монголски обичај.

Међутим, руски кнежеви, бољари и генерално имућни људи усвојили су навику ношења бунди са крзном према унутра. Бунде су имале облик звона (шириле су се наниже) са широким рукавима и крзненим крагнама окренутим напоље. Са спољне стране ове бунде биле су покривене скупим тканинама као што су брокат, сатен или баршун, извезене златним нитима и украшене драгим камењем.

Богаташи су понекад носили неколико бунди истовремено, посебно за празнике. Као статусни симбол бунде су се носиле чак и лети! Замислите само како су се знојили бољари у својим бундама и високим шубарама у загушљивим просторијама дрвених дворова по ужурбаном летњем дану!

„Фабрике гамадиˮ

Петар Велики се у 18. веку отарасио бунди на двору. Сви дворани, чиновници и војни официри морали су да усвоје европски стил одевања. Али зими су се ипак враћали провереним бундама, које су сада изгледале мало другачије, без превише украса и веза. Међутим, бунде су се и даље носиле са крзном према унутра. Само обичан народ их је носио са крзном према споља, као ми данас. Савремени изглед бунде би у 18. и 19. веку одговарао неком кочијашу или сељаку.

Али сви су, без обзира на класу или вероисповест, патили од свеприсутних ваши и бува. Шарл Франсоа Масон, Француз у руској служби крајем 18. века, записао је: „Када стигну на бал руске даме лакејима остављају своје величанствене бунде од црно-браон крзна, од арктичке лисице, хермелина, куне и самура; док чекају на господарице лакеји леже на овим крзнима. Када даме одлазе са бала лакеји их замотавају у драгоцена крзна, већ заражена паразитима...ˮ То је, дакле, била додатна цена коју сте морали да платите за ношење бунди. Али то није могло да заустави даме.

Постојала су извесна правила за даме при ношењу будни. Како објашњава историчарка Јулија Демиденко, „у ношењу крзна важила су правила у хијерархији, не по класи, него по годинама и друштвеном статусу. Старије жене су носиле самуровину, а младе девојке сибирску веверицу, каракул овцу или зеца.ˮ Младе девојке су морале да носе јефтинија крзна, чак и ако би им њихово богатство омогућавало да носе нерц или самура. Такав је био обичај. Крајем 19. века постало је модерно да девојке и жене бунде носе са крзном према споља показујући његову лепоту.

Бунде у совјетско доба

У Русији нико није ни помишљао да баци стару бунду. Чак и ако је била изношена, ипак је могла да се преобликује  или барем да се очувани делови употребе за капу или крагну за другу бунду, јер крзно је увек било скупо.

То се није променило ни у совјетско доба. Добра бунда је била заиста скупа за совјетског грађанина, док се извоз крзна, значајан за руску економију, наставио. 1925-1926. удео извоза крзна у укупном извозу СССР-а чинио је 89,6%. Од 30-их година израда производа од крзна је потпала под монопол државе. 25. новембра 1939. године власти су забраниле индивидуалну производњу бунди и индивидуалну трговину крзненим производима како би домаћу производњу заштитиле од профитера.

Извоз и масовна производња бунди за Црвену армију за време Другог светског рата довели су до тога да  Совјетска Русија исцрпе резерве животиња за производњу крзна. 60-их година природно крзно је и даље било дефицитарна роба. Директори производње су се жалили да је само трећина крзна које је стизало у фабрике на прераду била доброг квалитета. 1958. године Никита Хрушчов је интензивно заговарао увођење вештачког крзна. Вештачка бунда од имитације овчје коже коштала је 1.000 рубаља (док је бунда од природне овце коштала 4.000). У то време плата чистачице била је 30 рубаља месечно, продавац у робној кући зарађивао је 100 рубаља месечно, а високо квалификовани радник и до 200 рубљи. То значи да је за већину бунда коштала читаво богатство.

Међутим, вештачке бунде су имале велики недостатак: нису биле ни упола топле као природне. Зато су људи у Совјетском Савезу ипак радије прижељкивали природно крзно, покушавали да набаве природне бунде и шубаре, улажући доста времена у бригу о њима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“