Како се момак из руске провинције у сред Париза издавао за принца непостојећег царства?

Ирина Баранова
Ивана Тревогина (1761-1790) красила су два несумњива талента, невероватна машта и склоност према авантуризму. Поменуте чињенице и срећа довели су овог обичног момка из Харкова (у то време град у Руској империји, данас у Украјини) чак до престоничког Петербурга, а потом и до Париза. Међутим, скоро увек спас из неугодних ситуација морао је да тражи у бекству, а његове авантуре кад тад бивале су раскринкаване.

Боемија у генима

О Ивану Тревогину не зна се много, а историчари се углавном позивају на аутобиографију коју је велики фантаста испричао руској тајној полицији.

Могуће да је склоност према путовањима и авантурама наследио од оца, иконописца који је код куће редовно остављао жену са троје малолетне деце и одлазио да осликава храмове по селима, уз неизбежна опијања. После једног пијанчења се и удавио.

Иванова мајка, млада удовица није могла да издржава тројицу синова, па је затражила помоћ од губернатора. Он је дечаке послао у специјалну васпитну установу при Харковском училишту. Као млади провинцијалац који је марљиво учио и постизао велике успехе заслуживао је дужно поштовање о чему је и губернатор био обавештен. Поред осталог, нарочито му је ишао француски језик којим је тада говорило цело руско племство, што му је касније добродошло.

Харков

После школе Иван је кренуо у освајање Вороњежа, желећи да се одмах запосли у канцеларији локалног губернатора. После неколико неуспешних покушаја богати локални трговац ангажовао је Ивана као васпитача своје деце.

Прва велика авантура

Машта је Ивана довела до Санкт Петербурга, престонице о којој су сањали сви амбициозни млади људи у великој земљи.

Овај млади човек почео је да ради као коректор у штампарији Академије наука и према неким сведочењима добио дозволу да издаје свој часопис. Вест о појави новог часописа „Парнасские ведомости“ објављена је у листу „Санкт Петербургские ведомости”. Најављен је као часопис „о астрономији, хемији, механици, музици, економији и другим учењима, у чијем додатку ће се штампати критички, љубавни, забавни и елоквентни садржаји“. Свима који желе да се претплате на читање часописа било је понуђено да одмах уплате суму за годину дана.

Академијa наука

Ни један број овог часописа није до нас стигао. Неки историчари сумњају да је икада уопште и изашао. Међутим, познато је да је Тревогин упао у дугове и не остваривши профит, био принуђен да бежи из Петербурга. „Тако се Тревогин нашао у иностранству као бескућник и луталица, писао је совјетски истраживач књижевности 18. века Леонид Светлов.

Лутања у иностранству

Тревогин је доспео на брод који је пловио из Петербурга према Амстердаму. Холандија му се учинила као сиромашна, а ни непознати странац никоме тамо није био потребан. Покушавао је да се упише на Универзитет у Лејдену, али га нису примили. После лутања поново се одлучио да прибегне лукавству. Одлично владајући француским језиком представио се као француски морнар и запослио на холандском војном броду.

Касније је полицији рекао да је на броду обављао најтеже послове, а при покушају бекства ухваћен је и осуђен на двадесет удараца бичем. Пошто је отпуштен упутио се у Париз. У Француској је отишао у руску амбасаду и испричао срцепарајућу причу како су га Турци отели и да жели да се врати у отаџбину. У ишчекивању добре прилике добио је кров, храну, одећу. Руски амбасадор у Паризу кнез Барјатински јавио је у Петербург да је младић жељан знања и да је посетио све париске музеје.

Петербург

Тревогин је страховао да би у отаџбини могли да га пронађу они које је преварио и обрачунају се с њим. Свест о злој судбини и младалачка фантазија одвукли су га у сумњиву авантуру, писао је Светлов. Тревогин је одлучио да окуша срећу у Азији или Африци. „Случајно сазнавши причу о неком несрећном индијском принцу, почео је да се представља као принц Голкондски који је остао без престола због интрига непријатељски расположених рођака и завидљиваца.

Тревогин је успевао да убеди сабеседнике да је као принц (непостојећег) Голкондског царства, стигао у Париз да потражи присталице. А како би мистификација била још убедљивија наручио је париском јувелиру грб принца Јоханана.

Међутим, за све замисли Ивану је био потребан новац, па је једном украо сребро, а француска полиција га ухапсила и одвела право у Бастиљу. Робијајући Тревогин је детаљно разрадио дражавно уређење свог непостојећег царства, осмислио новац, обележја, титуле, универзитете и још штошта. Државно уређење требало је да буде просвећени апсолутизам (полуларна идеја западноевропских филозофа тог времена). Посебну пажњу посветио је пројекту „Храма знања“, независној академији у којој би радили научници и људи од уметности.

Измислио је чак и голкондски језик и на њему одговарао на саслушању пред иследником париског затвора. Из Бастиље је пребачен у Петербург где се нашао у рукама тајне полиције.

Бастиља

Од Париза до Сибира

Императорка Јекатерина Друга одлучила је да младића не казни строго и опрости му младалачке грешке. Тревогин је 1783. године осуђен на две године робије са тешким радом. Касније је 24-годишњи Иван послат у Сибир да служи као војник, иако се војске бојао још у Харкову.

Тревогин се, међутим, из неких разлога допао локалним властима које су молиле више инстанце да се он прихвати посла наставника француског језика у локалној школи. Очигледно да су учени људи који су залазили у удаљене губерније били ретки. Касније је предавао у приватном пансиону и држао часове, али назад у престоницу није могао, будући да је био прогнан, а извештаје о њему локалне власти слале су у тајну полицију.

Прогонство у Сибир било је за Тревогина нека врста одушка. Коначно је могао више да пише и да настави да развија своје утопијске идеје. Постао је готово пустињак, престао да предаје и почео да се бави књижевношћу. Међутим, убрзо се тешко разболео и умро у 29. години.

Тајна полиција одлучила је да се осигура, наредила је да се запечате и пошаљу у Петербург све писаније покојникове. Гроб да се сравни са земљом киако би се избегло евентуално ходочашће присталица Тревогинових мистификација.

О несућеном принцу измишљене државе написано је неколико историјских бележака и авантуристичка повест. Сви истраживачи одушевљени су чињеницом да овај авантуриста није тежио богатству и слави него пре свега стицању и ширењу знања.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“