„Овде је прави пакаоˮ: Шта су писали немачки војници о Стаљинградској бици

Аркадиј Шајхет/russiainphoto.ru
1943. године амерички председник Рузвелт је победу Црвене армије назвао „епском борбом чији пресудни резултат славе сви Американциˮ, док ју је британски премијер Черчил окарактерисао као „запањујућуˮ.

О преломној бици Великог отаџбинског рата написано је на стотине историјских истраживања, али атмосферу рата најбоље преносе сведочанства совјетских и немачких војника који су се нашли на граници између живота и смрти. У архиви листа „Росијскаја газетаˮчувају се писма из 1943. године. Док су писма бораца Црвене армије препуна детаља из живота и описа свакодневице, што говори о њиховој уверености у победу, расположење војника Вермахта је може описати као малодушно.  

Запањујућа је потпуна ирационалност представе коју су немачки војници имали о својој улози у овом рату. Тако су, на пример, чести погрдни изрази на рачун 'ове проклете Русије' и 'дивљих Руса', али практично се не наилази на мисао о томе да њих, Немце, овамо, у Русију, нико није звао, да су они дошли као окупатори и добили заслужену казну. Осећање кривице такође се не среће, већ само сажаљење према себи, људима који су се (с њихове тачке гледишта, незаслужено и неправедно) нашли у овако тешком положајуˮ, сматра доктор историјских наука Јелена Сењавска.

Из дневника подофицира Јозефа Шафштајна:

„23. октобар. Лозинка: Стаљинград. 28. октобар. Овде је прави пакао. Бомбардери који пикирају и артиљерија. 29. октобар. За мене жесток дан... Страховита активност руске авијације. 2. новембар. Ноћу колосална активност авијације. Главу ми не напушта мисао да ми је крај близу. Наши напади су безуспешни. Командант чете Лар је убијен. 3. новембар. Подофицир Фридрих је убијен. 8. новембар. Опет и опет ваздушни напади. Нико не зна да ли ће следећег сата још бити у животу...ˮ

Из дневника официра Ф.П. из 8. лаког пушкомитраљеског парка 212. пука.

„15. јануар. Колико ћемо још трпети ово бедно стање и да ли ће уопште икада бити боље? Све време нас вреба непријатељ. Један другом желимо смрт. С обзиром да смо опкољени и немамо довољно муниције, принуђени смо да седимо и чекамо. Излаза из обруча нема и неће га бити.ˮ

Из писма вишег вахмајстера Паула Милера, п/п 22468, жени, од 31.XII1942.

„Сваког дана се питамо: где су наши спасиоци, када ће наступити час избављења, када најзад? Да ли ће нас до тада Рус већ убити...ˮ

Из писма гефрајтера Рихарда Круга, п/п 21632, брату. 29.XII1942.

„...Код нас ствари стоје лоше, хране је веома мало: векна хлеба на три човека за два дана и веома оскудан ручак. Како бих радо сада појео помије којима се код куће хране свиње...ˮ

А ради поређења наводимо и писмо од 8. септембра 1942. године морнаричког пешадинца Виктора Барсова.

„Здраво да сте, драги моји! Извините што нисам дуго писао. Није било по мојој вољи. Као прво, био сам опкољен, као друго, воде се жестоке борбе. Немам када да пишем писма, а и папир са ковертом није тако лако набавити. Пишем вам сада, користећи кратак прекид ватре. Жив сам, здрав, храним се одлично, јер Отаџбина за нас, заштитнике града Стаљинграда, не жали ништа, али и ми смо за Отаџбину спремни све да жртвујемо, па и сам живот. Стаљинград мора бити наш и биће!.. Са мном је иначе све у реду, молим вас да се не бринете. Одавно ништа од вас нисам добио... А како је код куће? Како је са намирницама? Како је Нини у школи? Како је тата са здрављем?.. Пошаљите ми своје фотографије... Пишите ми чешће и о свему... Засад до виђења. Све вас љубим.ˮ

2. фебруара у Русији се обележава Дан ратничке славе, дан када је совјетска војска поразила немачко-фашистичке снаге у Стаљинградској бици (1943). Стаљинградска битка је била једна од највећих у Другом светском рату. Трајала је од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. Најпре је совјетска војска одбранила Стаљинград (данашњи Волгоград), а од 19. новембра 1942. прешла је у офанзиву. Битка се завршила катастрофалним поразом снага нацистичке Немачке и њених савезника. Црвена арија је извојевала победу, али је притом изгубила огроман број војника. У крвавим борбама убијено је 478.741 совјетских војника, а рањено 650.878. Вермахт је имао око 1,5 милиона убијених и рањених војника.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“