Како је требало да изгледа некропола совјетских вођа на Црвеном тргу и чија је то била идеја?

Пантеон Славе, 1953. Николај Коли, Владимир Гељфрејх и Михаил Минкус

Пантеон Славе, 1953. Николај Коли, Владимир Гељфрејх и Михаил Минкус

Mos.ru
Један од пројеката предвиђао је „пантеон“ за Лењина, Стаљина и њихове сaраднике и требало је да никне на месту срушеног ГУМ-а преко пута Кремља.
Пројекат Чечулина, Боголепова и Наумочеве

Реална могућност да Маузолеј Лењина на Црвеном тргу остане без саркофага, а дуж Кремаљских зидина се појави ниска раскопаних гробова, искрсла је практично само једанпут у историји. Таква идеја била је иницирана Стаљиновом смрћу 5. марта 1953. године.

Када је Стаљин умро постављено је кључно питање, шта да се ради са његовим телом? Варијанта „да се закопа“ није се разматрала, број људи који су желели да се опросте од вође није се смањивао ни недељу дана касније и неке је коштао живота. Тако је тело привремено постављено у Маузолеј Лењина, саркофази су стајали један поред другог, а на улазу испод великог натписа „ЛЕЊИН“ појавило се „СТАЉИН“.

Међутим, ионако скучен маузолеј, како се тада чинило, требало је буде само привремена опција. Дан после смрти „вође народа“ у штампи се појавила партијска директива о градњи Пантеона у Москви.

Димензија већих од Ватикана

Пројекат архитекте Власова

Радило се о пантеону попут римског „Храма свих богова“. Меморијална гробница требало је да постане вечна кућа „великих људи Совјетског Савеза“, оних који су сахрањени крај Кремаљских зидина. Управо тамо требало је да буду пребачени саркофази Лењина и Стаљина. И попут правог пантеона, архитектонски, бољшевичка некропола требало је да засењује својом монументалношћу. Скулптуре, барељефи, меморијалне плоче, слике и мозаици, и најважније димензије самог комплекса, ништа ту није смело да буде скромно.

Држећи се логике „што веће то боље“ пројекат је био осмишљен на 500 хиљада квадратних метара или површини већој од Ватикана. Остала су нерешена два концептуална питања, једно везано за изглед некрополе, и, друго још важније, у погледу локације.

Пројекат архитектонске школе Жолтовског

У том званичном документу био је објављен конкурс за избор најбољег архитектонског решења на коме су осим стручњака могли да учествују и обични грађани. Конкурс је био отворен до првог новембра када се пред комисијом Академије архитектуре СССР-а нашао велики број пројеката међу којима је било и оних крајње екстравагантних.

Идеја о рушењу историјског центра

Првобитно највећу пажњу привукао је пројекат Николаја Колија познатог по реализацији неколико метро станица, стадиона, административних центара и сарадњи са француским архитектом Ле Корбизијеом. Он је предлагао да се будући меморијални комплекс сагради у стилу совјетског монументалног неокласицизма са мотивима римског Пантеона и подигне преко пута Кремља, с друге стране Црвеног трга. „Само“ што би у том случају требало срушити ГУМ и историјски део града познат као Китај город, укључујући и Политехнички музеј.

Пантеон Славе, 1953. Николај Коли, Владимир Гељфрејх и Михаил Минкус

Међутим, то није била главна потешкоћа за партијску врхушку. Проблем је представљала трибина на Пантеону за владу која би се нашла преко пута постојећег маузолеја. Током парада колоне војника морале би да пролазе равнајући се на десно, што није било у складу са постојећим правилима, па је почело разматрање друге локације.

Било је, рецимо и предлога да се Пантеон сагради иза реке, преко пута Кремља, на подручју Софијског кеја. У близини ове локације давно је планирана градња једног од најмонументалнијих грађевинских пројекта Дворца Совјета, небодера џиновских размера са огромном скулптуром Лењина на крову. Међутим и од овог места се на крају, ипак, одустало.

Пројекат Захарова и Чернишове

Партија је касније прецизирала. Пантеон треба изградити у Москви, три и по километра јужно од нове зграде Московског државног универзитета на простору Вороњешког института за витамине.

Било је и контроверзних решења. Тако је један радник предлагао да се подигну две огромне скулптуре, Лењина и Стаљина, који би се држали за руке и гледали у даљину, „у светлу будућност“, а некропола би заправо била у тим статуама. Међутим ово решење је више подсећало на огромну комоду, будући да би се прах комунистичких првака према његовој идеји чувао у нишама постављеним на површини скулптура.
Међу предлозима је било и пројеката са огромним глобусом уместо куполе, као и Пантеона у облику огромног јајета, из неких разлога вертикално постављеног. Међутим ни једна од поменутих идеја није реализована.

Пројекат Пољакова, Рочегова и других

Кришом до Кремаљских зидина

У априлу 1955. године совјетски писац Александар Твардовски написао је у свом дневнику: „Пантеон као да су у заборав бациле важније ствари“. Пројекат је, наиме, затворен без икакве најаве и објашњења.

Пројекат Хрјакова и Брода

Ипак, на објашњење се није дуго чекало. Само годину дана после белешке Твардовског на гласовитом Двадесетом конгресу Комунистичке партије СССР-а Никита Хрушчов одржао је чувени говор у коме је осудио Стаљина и његову диктатуру. Почело је рушење споменика диљем Совјетског Савеза и по свему судећи градњу грандиозне гробнице никоме више није падало на памет да спомиње.

Пројекат Посохина, Мндојанц и других

Почела је беспоштедна борба против „архитектонских претеривања“ Стаљиновог времена, па светлост дана никада нису угледали ни многи други пројекти, укључујући амбициозни Дворац Совјета.

Поред Лењинове мумије Стаљиново тело налазило се укупно седам година, да би после тога било пребачено у заједничку гробницу крај Кремаљских зидина. Урађено је то у тајности, ноћу, како се „стаљинисти“ не би провоцирали.

Пројекат архитекте Рудњева и других

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“