Ко је измислио прву подморницу у Русији и зашто је подводна флота настала неколико векова касније?

Почетком двадесетог века подморнице су постале саставни део оружаних снага водећих држава света. Русија је, међутим, била у прилици да створи подводну флоту двеста година раније. Зашто се то, ипак, није догодило?

„Тајни брод“

На идеју да изгради „брод који може да се креће скривен у води и максимално приближи дну војног брода“ дошао је Јефим Никонов почетком 18. века. Радио је на бродоградилишту као обичан столар и био без икаквог техничког образовања.

Никонов се цару више пута обраћао писмима које су му писали писмени људи и предлагао градњу подводног пловила које би уништавало бродове. Мајстор почетник био је спреман да сноси све консеквенце неуспеха и ризикује и властиту главу.

Тако је 1719. године монарх коначно обратио пажњу на пројекат и позвао Никонова на разговор. Иако идеја уопште није била нова (холандски инжењер Корнелијус Дребел први је у свету тестирао подморницу у Темзи још 1620. године), Петар је њом био импресиониран. Јефимова је поставио за „мајстора тајних бродова“, обезбедио му радионицу у Санкт Петербургу и дао право да бира помоћнике.

Петар I

Николај Добровољскиј

Мањи прототип тестиран је после 13 месеци на Неви. Брод је заронио у воду на средини реке и испливао на другу обалу. Друго спуштање није било тако лако, брод није успео да исплива. Цар је лично учествовао у подизању брода на површину помоћу сајли и наредио да се без обзира на неуспех сагради модел у пуном габариту.

„Морел“

Никоновљев „Тајни брод“ завршен је 1724. године. Приликом почетка градње писар је грешком уместо „Модел“ написао „Морел“, па је брод под тим именом и ушао у историју.
Прва руска подморница изгледом је подсећала на велико дрвено буре дугачко шест и високо два метра. Била је причвршћена гвозденим обручима и пресвучена кожом.
У труп је било уграђено десет калаисаних плоча са отворима минималног пречника. Кроз њих је вода споља улазила у кожне вреће и у својству воденог баласта доводила до зарањања брода у воду. Приликом испливавања вода је испумпавана помоћу бакарне клипне пумпе. Подморница са посадом коју је чинило петоро људи кретала се помоћу весала.

Public domain

Главно оружје „Морела“ требало је да буду бацачи пламена, „ватрене бакарне цеви“. Замишљено је да се ронилац извуче напоље и специјалним алаткама оштети труп непријатељског брода. Никонов је за њега осмислио и „ронилачко одело“.

Крај пројекта

У пролеће 1724. године „тајни брод“ тестиран је на Неви у присуству цара и официра флоте. Он се успешно спустио на дубину од три-четири метра и изненада ударио о дно.
Дошло је до проблема у вези са пропуштањем и посада је морала хитно да се спашава. Међутим, без обзира на нови неуспех, Петра Великог није разочарала ни подморница, ни мајстор, па је наредио да нико не сме да му спочитава неугодну ситуацију.

Bogdanov-62 (CC BY-SA 4.0)

Међутим, непосредно после смрти императора, стављена је тачка на амбициозни пројекат. Никонов који је остао без мецене добијао је далеко мање средстава, материјала и људи.
Последња тестирања „тајног брода“ спровео је 1727. године. Будући да су и она била неуспешна, Никонов је изгубио звање мајстора. Ражалован у обичног „адмиралитетског радника“ послат је из престонице у далеки Астрахан. А Русија је на своју подводну флоту морала да чека још неколико векова.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!