Како је у Русији откривена нафта и зашто је власник прве руске рафинерије умро у дуговима

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Када је 941. године кнез Игор, Рјуриков син, напао престоницу Византије Константинопољ са флотом од око 1.000 бродова, византијска флота је узвратила „грчком ватромˮ, запаљивом течном мешавином која се избацивала кроз цеви или катапултирала у затвореним посудама на непријатељске бродове. 

Течна ватра

„Грчка ватраˮ је била смртоносна опасност за споре, незграпне бродове тог доба. Руски ратници су радије бирали да се удаве него да изгоре, па су у таквим приликама скакали са својих бродова. Игорова флота је била уништена. „Било је то као да Грци имају муњу с неба и бацају је спаљујући нас; зато нисмо успели да их савладамоˮ, наводи се у руском летопису.

Грчка ватра

Јавно власништво

Сматра се да је главни састојак „грчке ватреˮ била нафта, а Византијско царство ју је углавном набављало на територији која данас припада Русији: на Криму и у граду Тмутаракању (данашњи Тамањ) који се данас налази у Краснодарској области. Нафта се у тим крајевима могла добити са површине Азовског мора или из уљног песка или пешчаног катрана. Нафта се сакупљала за продају трговцима из медитеранске регије. Археолози су пронашли великих број глинених амфора на северним обалама Азовског мора.

Амфоре са Тамањског полуострва

Јавно власништво

Тако да су особине нафте Русима очигледно биле познате у Средњем веку. Федот Котов, руски трговац који је 1623-1624. путовао у Персију, записао је описујући град Исфахан: „Уљане лампе су запаљене око тргаˮ. Такође, Котов описује церемонију приликом које је „сламнати човек изнет у поље ван града, а затим су на сламнатог човека сипали уље и спалили гаˮ.

За шта се све користило „камено уљеˮ у Старој Русији?

Нафта, која се у старој Русији називала „камено уљеˮ, традиционално је коришћена за сликање и као лек. Руски приручник за иконописце из 17. века каже: „Када правите композицију слике, користите восак, лак и додајте нафту да се брже суши. А када лакирате икону и лак постаје прегуст, узмите мало нафте прстом и промешајте.ˮ Нафта је коришћена као разређивач боје, а приликом сушења давала је посебан сјај, па је била од суштинског значаја за сликање икона.

Медицинска употреба нафте обухватала је примену због кожних и реуматских обољења. Данас, 2021. године, ефикасност нафте у ове сврхе је научно доказана.

Нафта је као запаљиви материјал коришћена и изван ратних дејстава, али у веома посебним приликама: за „неугасивеˮ бакље или ватромет, на царским гала церемонијама и празницима. А у ратовању нафта је коришћена за прављења граната, „ватрених клиноваˮ и „ватрене ђуладиˮ које је руска војска користила у 16. и 17. веку.

1650. године се бележи да су људи поред Бајкалског језера са његове површине скупљали нафту која је цурила из стеновитих обала река, стизала у језеро, а ветар ју је односио до обале, где је могла да се сакупља. Ова нафта је повремено стизала у Москву.

Нафта на бајкалском леду

В.П. Исајев/Иркутски државни универзитет

1684. године Леонтиј Кисљански, државни званичник у Иркутску, на Далеком истоку Русије, послат је да пронађе нафту у околини Бајкалског језера. Пријавио је да је пронашао брдо које је било врело на додир и мирисало на свежу нафту. Кисљански, који је некада био сликар и познавао многе начине за коришћење нафте, планирао је да организује њено вађење, али је позван у Москву другим послом. Међутим, ускоро је држава схватила неопходност производње нафте.

Прво налазиште нафте у Русији

Док је цар Петар био у Великој дипломатској мисији у Европи 1697-1698, упознао је Николаса Витсена (1641-1717), холандског државника и градоначелника Амстердама. Витсен је био Петров водич на његовом путовању кроз Холандију. Остали су пријатељи и касније су се дописивали. Тако да је Петар сигурно знао да је у књизи „Северна и Источна Тартаријаˮ, коју је Витсен написао после путовања у Русију са Холандском дипломатском мисијом 1664-1665, описано да се негде на реци Ухти, у близини северноруског града Печоре, нафта сакупља са површине реке.

р. Ухта

Borealis55

1721. године ово место је пронађено и узорци нафте из Ухте послати су у Санкт Петербург, али тек 1745. године Фјодор Прјадунов, руски трговац и бизнисмен, одлучио је да ту отвори прву рафинерију нафте. Нафту коју је пронашао представио је Берг-колегијуму у Москви, државној институцији која је контролисала минералне ресурсе у Русији. Берг-колегијум је дао дозволу за експлоатацију и производњу нафте.

Рафинерија Фјодора Прјадунова

Јавно власништво

Прво руско налазиште чинила је само брвнара на обали реке, у близини подземног извора нафте, која је прикупљала нафту са воде уз помоћ преокренуте купе. Нафта се такође и даље скупљала са површине реке. 1748. године Прјадунов је сакупио око 650 литара нафте и донео је у Берг-колегијум на дестилацију. Резултати су били импресивни, али проблем је био у томе што никоме у Русији у то доба није стварно била потребна дестилована нафта. Заправо, Прјадунов је из нафте издвајао керозин, али керозинске лампе још нису биле измишљене. Тако да Прјадунов није имао коме да прода свој производ.

Фјодор Прјадунов

Јавно власништво

Очајан, Прјадунов је узорке нафте послао у Хамбург на хемијско тестирање и као одговор добио документ који су потписала два немачка хемичара о томе да нафта вероватно може да се користи у медицинске сврхе, како би помогла пацијентима „код прехладе и шлајма, ишчашених зглобова, грознице, за опуштање зглобова итд.ˮ Прјадунов је своју нафту почео да продаје у Москви као нову врсту лека, али илегално, без дозволе власти. Зато је ухапшен, а после ослобађања наплаћена му је позамашна казна, тако да је умро у дуговима. Његову нафтну рафинерију уништила је поплава, а производња нафте у Русији није масовно обновљена све до 19. века, када је почела експлоатација великих налазишта нафте на Кавказу и измишљена керозинска лампа. Али то је већ друга прича.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!