Како је изгледала Русија 1921. године (ФОТО)

Оклопни воз на Јужном фронту Црвене армије за време Грађанског рата у Русији

Оклопни воз на Јужном фронту Црвене армије за време Грађанског рата у Русији

Петар Оцуп/Мултимедијални Арт Музеј у Москви
Шта је ова година значила у руској историји, како су тада људи изгледали и шта се дешавало на улицама градова?

1. После бољшевичке револуције 1917. године Русију је поделио Грађански рат. 1921. године овај крвави сукоб је коначно окончан. Међутим, у неким деловима земље је и даље долазило до окршаја. Један од последњих покушаја супротстављања бољшевицима била је Кронштатска побуна 1921. године, која је сурово угушена после много дана опсаде.

2. Главна личност у земљи сада је био Владимир Лењин. Он је учествовао на бесконачним састанцима, партијским конгресима и држао говоре широм земље.

3. Пропаганда је била главно совјетско оружје. Власти су увеле агитационе возове који су обилазили земљу подучавајући људе зашто су револуција и нови режим добри. Возови су чак имали своје штампарије и ангажоване уметнике! Натпис на овом возу гласи: „Живео пожар светске револуције!ˮ

4. Бољшевици су се борили за права жена, укључујући и право гласа, у чему је Совјетски Савез био једна од првих земаља на свету. Тако да су жене биле важан део јавности за Совјете и они су између бесконачних конгреса организовали Међународне сусрете жена комуниста. Учеснице сусрета овде можете видели на Црвеном тргу у Москви.

5. Александра Колонтај је била женски симбол револуције. Била је члан бољшевичке комунистичке партије, задужена за образовање жена широм земље. Борила се за радничке синдикате. 1922. године је постала једна од првих жена дипломата, представљајући нову совјетску земљу у скандинавским земљама и Мексику.

6. Технички напредак је узимао маха. Совјетска Русија је почела да развија своју војну моћ која је била нарушена Првим светским ратом и Грађанским ратом. Прва ваздухопловна школа отворена је у малом граду Јегорјевску у Рјазањској области.

7. Совјетска власт је схватила предности техничког развоја. Покушавала је уведе струју у све делове земље и развије нове делатности, као што је ваздухопловство. Обновила је чувени дирижабл „Астраˮ из Првог светског рата и променила му име у „Црвена звездаˮ. Џиновска летелица је извела још шест летова пре него што се срушила.

8. У исто време су рат, строга политика бољшевика и заплене хране, као и слаба жетва, у Русији изазвали велику глад. Такозвана „Поволошка гладˮ (1921-22) однела је животе неколико милиона људи.

9. После револуције бољшевици су престоницу вратили у Москву, која се сматрала за „црвени градˮ. Власт су сместили у Кремљу. Запрежна кола Црвене армије пролазила су преко Црвеног трга, доносећи намирнице и обезбеђујући сигурност новој власти у њиховом утврђењу.

10. Москва је постала центар међународног комунизма и борбе за светску револуцију. Лето 1921. обележило је одржавање огромног 3. Светског конгреса комуниста Коминтерне, на којем су учестовале комунистичке партије из преко 50 земаља.

11. Након што је престоница враћена у Москву, бољшевици су почели да дају нови живот старом граду. Једна од најважнијих одлука из 1921. године било је реновирање Бољшог театра, који је био у лошем стању, с обзиром да су до тада петербуршка царска позоришта добијала више пажње. Био је то нови почетак за Бољшој који је постао најпознатије руско позориште, чиме се поноси и данас.

12. Истовремено Петроград (некадашњи и садашњи Санкт Петербург) је озбиљно оштећен у револуцији и каснијим уличним борбама. Град је био у хаосу, владали су неред и разбојништва, као и хладноћа и глад. Грађани су чак рушили старе дрвене куће за огрев.

13. Петроград је спасла Нова економска политика уведена 1921. године, која је дозволила мали бизнис. Истовремено 1921. године војници Црвене армије су се мало по мало враћали у град и поново га доводили у ред (и фотографисали се испред Зимског дворца).

14. Нова совјетска власт је подржавала нову авангардну уметност која је одбацивала све старе, класичне форме и жанрове, стварајући нове. Организоване су прве изложбе младих уметника, на којима се представио, између осталог, легендарни Александар Родченко.

15. Како би нову уметност учинили приступачнијом и јаснијом радничкој класи, Совјети су покренули производњу агитационих порцеланских сервиса. На овом је приказан Лењин са његовом чувеном изреком: „Ко не ради, тај не једеˮ.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“