Сенке над Балканом: Где су нестале десетине хиљада балканских „Белих Руса“ након 1945?

Слика екрана
Где су нестале десетине хиљада белих емиграната у послератној Југославији?

У разговору на Јутјуб каналу „Балканист“ са Никитом Бондаревим, доктором историјских наука и ванредним професором Руског државног факултета хуманистичких наука, оснивач пројекта „Балканист“ и директор Фонда за прогресивну политику Олег Бондаренко поставио је питање како је и куд нестало неколико десетина хиљада белих емиграната из Југославије после 1945. године?

Србија је била једна од земаља у коју је дошао највећи број руских „белих“ емиграната после револуције у Русији 1917. Они који су доживели до 40-те године после рата су практично сви побегли из Југославије. Јер нису желели да живе у Титовој држави, неко је погинуо за време рата, неке су убили фашисти. Где је нестало неколико десетина хиљада „Белих Руса“, упитао је Олег Бондаренко.

Главни српски историчар по том питању, Мирослав Ивановић каже да је укупно на Балкану, укључујући Бугарску, Грчку, Турску, у једном тренутку највише било 200.000 (!) руских избеглица. Али ту спадају и људи који су на Балкану провели буквално месец-два, а затим изабрали неке друге дестинације, прецизира др Никита Бондарев.

Пре почетка Другог светског рата у Југославији било је око 20.000 емиграната, а то и није нека претерана бројка, каже он. Друга ствар је што су ти људи вршили веома важни, културни, научни и друштвени рад. Догодило се то захваљујући краљу Александру који се веома бринуо о руским избеглицама, захваљујући академику Берићу који је био на челу комисије за помоћ руским избеглицама, затим је постао председник Академије наука и чак остао на тој дужности и за време Тита. Сви су се они, дакле, трудили да нађу емигрантима послове по њиховој струци. У једном тренутку, почетком тридесетих година, у Академији наука Југославије било је више Руса него припадника свих других народа, говори руски историчар.

Међутим, после Другог светског рата неки бели емигранти су силом враћени у СССР. На пример, то се догодило са свештеничком династијом Тарасјеви. Добар пример је породица Лобачеви. Ђорђе Лобачев је био један од стваралаца руског стрипа у Југославији. Његови потомци данас не живе у Србији, већ у Москви. Неко се чак и добровољно враћао у Совјетски Савез. Неки су отишли у САД, побегли од атеистичке власти, и зато поједини руски православни манастири у САД директно потичу од руских манастира у Србији, говори др Никита Бондарев.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“