Како је совјетски дизајн ФРИЖИДЕРА одржавао промене у друштву (ФОТО)

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Александар Васин, дизајнер из Москве, поседује једну од најнеобичнијих колекција на свету. Њу чине логотипи старих совјетских фрижидера. За њих је направио виртуелни музеј у којем о сваком моделу можете сазнати нешто више.

На питање зашто баш фрижидери он каже: „Фрижидер је био света ствар за сваку совјетску породицу. Кад настане нова породица, прво што се набављало није био кревет, него фрижидер. Или се он налазио у заједничком стану, у којем је свако имао сопствену полицу. У сваком случају, био је то својеврстан храм. Али оно што памтимо је натпис који је стајао на њему: ЗИЛ, Минск, Днепр итд.ˮ

Логотипе је почео да сакупља 2010. године. Возио се са супругом на бициклима по викенд насељу, где се на ђубришту често могу видети бачени, покварени фрижидери. „Једанпут нисмо могли да одолимо и скинули смо логотип.ˮ

Колекцију је попуњавао обилазећи локалне депоније, напуштене куће или онлајн платформу „Авитоˮ за трговину. Испоставило се да је читав Совјетски Савез производио огроман број модела. Често су они споља били веома слични, али је сваки имао сопствено име.

Само њихови креатори нису имали имена. „Јер тако се сматра: у Совјетском Савезу није било секса, није било слободе ни рокенрола, а није било ни дизајнера. Тачније, они су били илегални или безимени. Ми не знамо имена оних који су смислили ове логотипе, мада су се они производили у милионима примерака и постајали део сваке породице.ˮ

У односу ни са једним другим кућним апаратом није се развила таква „љубавˮ. Фрижидер је био тачка привлачења у совјетској култури, на њега су људи магнетом качили рачун за комуналне услуге, новогодишњу честитку, телеграм (како пријатан, тако и мање пријатан).  „Али ни то још није све. Када смо почели да их сакупљамо, схватили смо да су логотипи, њихова графика и техничка изведба, били веома осетљиви на промене у друштвуˮ, каже Васин.

На пример, у почетку су то били лепи, крупни, груби, метални логотипи, као код фрижидера ЗИС. То је било у складу са „стаљинскомˮ архитектуром и потребом за брутализмом.

Затим су логотипи постали пластични. То се догодило у време борбе против архитектонског луксуза, коју је прокламовао Хрушчов.

„А онда су постали досадни пластични правоугаоници. То је, с једне стране, већ био прелазак на модернистичку парадигму дизајна, а са друге пад СССР-а и графичке културеˮ, сматра он.

При чему се таква тенденција може уочити и изван Совјетског Савеза. 2013. године Васин се упознао са још једним колекционаром логотипа фрижидера, Ричардом Процманом из Холандије. Они су успели да организују заједничку изложбу у Москви, али су и даље готово једини колекционари ових необичних предмета.

„За сваки логотип везана је нека прича. За мене је најнеобичнији 'Кавказ'. Један фрижидер пронашли смо полуразваљен насред напуштеног хелиодрома код села Буњково код Москве. Челични логотип био је једини део који није оштетио зуб времена.ˮ

Исти такав фрижидер Васин је пронашао и на обали реке Оке у једној башти насеља Зиброво. Али власници фрижидера „експедицији музејаˮ нису дозволили да му приђе

„Другови и ја смо хтели да му приђемо са шрафцигерима, али власници су нас отерали. То је занимљив детаљ, ако се сетимо да је борба за Кавказ [руски регион] за Русију увек била везана с тешкоћама и опасностимаˮ, иронично коментарише он.

„Узгред, постоји једна занимљивост. Ако се фрижидер звао 'Кавказ', онда га по свој прилици није било на Кавказу, него се продавао негде у Хабаровском крају. Док се фрижидер под називом 'Север' лако могао наћи на југу, негде у Краснодарском крају.ˮ

Васин овај интересантан феномен објашњава уређењем совјетске планске економије: „Како би огромни транспортни систем добро функционисао, морао је бити у сталном покрету. У Совјетском Савезу људи су се непрекидно негде превозили. На пример, увек се четвртина свих затвореника негде спроводила, налазила се на путу. Можда је са индустријом било слично. Производило се на једном месту како би се све превезло на други крај земље.ˮ

Васин поседује око 100 уникатних логотипа. То су практично сви модели који су постојали у СССР-у. „Данас колекцију чувамо код куће у кутији од ципела. Некоме се може учинити да је скупљање логотипа по сметлиштима прљав и нехигијенски посао. А некоме чим погледа у логотип све то изазива талас носталгије. Ја очигледно припадам другој категорији људи.ˮ