Легенде руске дипломатије: Александар Грибоједов (1795–1829)

Историја
ВАЛЕРИЈА ПАЈКОВА
Дипломатија је вештина спровођења утицаја и вршења притиска онда када је то у интересу ваше земље. Издвојили смо неке од најефикаснијих руских дипломата који су показали да дијалог и дипломатија могу да учине чуда и допринесу избегавању конфликта са ривалским земљама.

Грибоједов је у историји запамћен пре свега као аутор популарне комедије „Невоље због паметиʺ. Његова достигнућа као драмског писца (и талентованог пијанисте) пратили су једнако вредни тријумфи на пољу дипломатије. „Његова меланхолија, бритак ум и добро срце, чак и његове слабости и пороци који неизбежно прате људско биће, све је код њега било необично привлачно“, записао је о свом старом пријатељу највећи руски песник Александар Пушкин (који је 1817. такође почео службу у Министарству спољних послова).

Грибоједов се дипломатској служби прикључио као преводилац 1817. године (био је полиглота и течно говорио неколико језика). Александар је распоређен у руску мисију у САД, али је одбио ово место. Уместо тога кренуо је више стратешким путем. Именован је за секретара царског изасланика у Персији (данашњем Ирану).

Док је радио у Персији и на суседном Кавказу, Грибоједов је научио арапски, турски, грузијски и персијски. Учествовао је на кључним састанцима и преговорима при закључивању и ратификацији Турманчајског мировног споразума којим је окончан Пети руско-персијски рат 1828. године на начин који је одговарао Руској Империји (Русија и Персија су ратовале око спорне територије Кавказа).

Грибоједов је затим именован за амбасадора у Ирану и овога пута је прихватио положај. Али приликом посете Техерану, где је у својству новог дипломатског изасланика требало да сретне иранског шаха, задесила га је трагедија. Грибоједов је иначе био интензивно укључен у процес спасавања и безбедног повратка заробљених руских грађана у домовину. Био је човек који је увек желео да помогне онима у невољи. Крајем јануара 1829. године стигао је очајнички позив у помоћ од две Јерменке које су се нашле заробљене у харему једног Персијанца. Грибоједовљев покушај да их спасе изазвао је насиље против руског дипломате.

30. јануара 1829. године гомила коју су предводили муслимански фанатици напала је руску мисију у Техерану. Грибоједов је убијен заједно са свим особљем руске амбасаде. Само старији секретар Иван Маљцов је преживео напад. Као лукава и кукавичка особа, покушао је да убеди Грибоједова да се заједно с њим сакрије негде и ћути. Али аутор „Невоља због памети“ био је храбар и частан човек. „Руски племић се не игра жмурке“ - био је његов судбоносан одговор.