Фирер немачког народа Адолф Хитлер имао је прилично натегнуте односе са својим рођеним братом Алојзом Хитлером млађим. Међутим према његовом сину Хенрику (Хајнцу) гајио је срдачан и пажљив однос.
Сан преданог национал-социјалисте Хајнца Хитлера био је да личи на свог стрица. Уз његову помоћ он се са великим одушевљењем у граду Баленштет уписао у елитну школу за припрему руководећих кадрова за нацистичку партију и њену главну паравојну формацију СС, укључивши се тако у систем националних политичких образовних установа познат као NAPOLAS. Ту се фирерова помоћ заустављала, јер је Хитлер желео да његов рођак сам потруди, а не да се користи рођачком везом на највишем нивоу.
Двадесетогодишњи Хајнц, подофицир за везу 23. постдамског артиљеријског пука учествовао је у нападу на Совјетски Савез и чак био награђен Говзденим крстом друге класе.
Међутим, борбени пут млађег Хитлера није био дугог века. Десетог јануара 1942. године у току велике контраофанзиве Црвене армије код Москве он је заробљен у рејону Вјазме.
Даља судбина младог нацисте била је практично непозната. Идентификован као рођак кључног непријатеља СССР-а Хајнц Хитлер је одведен у затвор Бутирку у Москви где је и окончао живот 21. фебруара. У Немачкој се о њему ништа није знало и водио се као нестао.
Далеко више среће имао је фиреров рођак Лео Рудолф Раубал, син његове рођене сестре Ангеле Раубал.
За разлику од Хајнца, Лео, иако члан нацистичке партије од 1932. године, држао се на пристојном растојању од политике. Ипак, Адолф га је сматрао најомиљенијим међу братанцима и сестрићима и често са њим проводио време.
Непосредно по избијању Другог светског рата тридесетдвогодишњи Лео који је радио као управник челичане у аустријском граду Линц, добио је позив за војску. Тако се обрео у редовима Луфтвафе, као лајтнант, у инжењерским јединицама.
Крајем 1942. године Раубал се нашао у Стаљинграду заједно са одсеченом од главних снага Шестом армијом. Његов командант Филип Паулус предлагао је Хитлеру да пошаље рањеног Леа кући ваздушним путем. Фирер је, међутим, то одбио, рекавши да је као официр има обавезу да остане са својим војницима.
Леа Раубала совјетска војска заробила је 2. јануара 1943. године. У почетку никоме на памет нису падале његове рођачке везе. Лео је сам то открио, а други заробљени официри потврдили.
Лајтнант Раубел одведен је у Москву где је саслушан. Он је написао детаљне информације о рођацима свог стрица, његовим навикама, дневном распореду, кругу интересовања, дао карактеристике најближег фиреровог окружења, одредивши степен појединачних утицаја на Хитлера. Ови подаци били су од велике користи после рата када су се неки од њих нашли у совјетском заробљеништву.
Хитлер је преко посредника понудио совјетској страни свог омиљеног сестрића у замену за команданта артиљеријске батерије Јакова Џугашвилија, Стаљиновог сина, кога су Немци заробили у јулу 1941. године. Вођа СССР-а категорички је понуду одбио.
Стаљинов син Јаков Џугашвили
Global Look PressБез обзира на то што доказа за његову кривицу није било, Лео Раубал је 1949. године осуђен као ратни злочинац. Суд га је осудио на 25 година дугу казну логора зато што је као његов сестрић подржавао злочиначку агресивну политику Хитлера и осим тога био умешан у злочине Шесте армије на совјетској територији.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу