Легенде руске дипломатије: Иван Висковатиј (~1500-1570)

Земски сабор

Земски сабор

Сергеj Иванов
Дипломатија је вештина спровођења утицаја и вршења притиска онда када је то у интересу ваше земље. Издвојили смо неке од најефикаснијих руских дипломата који су показали да дијалог и дипломатија могу да учине чуда и допринесу избегавању конфликта са ривалским земљама.
  • Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, у ишчекивању бољих времена позивамо вас да пратите наше садржаје ДИРЕКТНО на порталу RUSSIA BEYOND НА СРПСКОМ или преко иновационог руског месинџера ТЕЛЕГРАМ.

Висковатиј је познат као зачетник руске дипломатске службе. Прво министарство спољних послова Русије, које се тада називало Посољски Приказ (амбасадорска управа), основано је и први пут споменуто 10. фебруара 1549. године. Првог челника ове службе, Ивана Висковатија, на дипломатски положај именовао је лично цар Иван Грозни. Висковатиј је био један од најближих царевих саветника. Био је такође човек од поверења Ивана Грозног када се радило о томе ко ће наследити престо (када се Иван Грозни разболео 1553. године Висковатиј је ризиковао да цару предложи да изабере свог наследника).

Као лекар који најпре отрује пацијента, а затим лечи његову болест, Висковатиј је био један од најватренијих заговорника освајања Ливоније (историјске области на источној обали Балтичког мора) 1558. године. Тако је почео Ливонски рат (током којег се Русија борила против Литваније, Пољске и Шведске за контролу над овом територијом). Висковатиј је водио преговоре са ливонским изасланицима.

Уз Висковатијево учешће потписани су споразум са Данском и 20-годишње примирје са Шведском. 1566. године Висковатиј је учествовао у Земском сабору (скупштина земље).
Међутим, као и многи други утицајни људи из окружења Ивана Грозног, чим се уздигао на водећу позицију, Висковатиј је брзо изгубио наклоност цара. Дипломата је оптужен за ковање завере и погубљен 1570.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“