Највећи неуспеси агената западних тајних служби у СССР-у

Дмитриj Чернов/Sputnik; ‘The Billion Dollar Spy’ by David E. Hoffman/Corpus, 2017; Jeвгениj Тиханов/Sputnik
Док су разоткривене шпијуне у иностранству протеривали из земље или их, у крајњем случају, смештали у затвор, совјетске грађане заврбоване од стране америчке ЦИА или британске Ми-6 без изузетка је очекивало стрељање.

Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, у ишчекивању бољих времена позивамо вас да пратите наше садржаје ДИРЕКТНО на порталу RUSSIA BEYOND НА СРПСКОМ или преко иновационог руског месинџера ТЕЛЕГРАМ.

Неуспешни Пауерсов лет

1. маја 1960. године у 8 сати у 53 минута ујутро изнад „престонице Урала“ Свердловска (данашњег Јекатеринбурга) совјетске снаге противваздушне одбране обориле су амерички шпијунски авион U-2. Пилота Френсиса Херија Пауерса који је искочио са падобраном на земљи су задржали локални мештани.

Амерички авион Совјети нису успели да оборе одмах после преласка пакистанско-совјетске границе, јер је U-2 летео на недостижној висини за снаге ПВО од 24 километра. Тек када се авион изнад Свердловска спустио на 14 километара стигла га је једна од осам испаљених ракета. Друга ракета је грешком оборила МиГ-19 који је кренуо у пресретање, при чему је пилот погинуо.

Како се испоставило током саслушања, Пауерс је по задатку ЦИА требало да прелети преко целе територије Совјетског Савеза од границе са Пакистаном до Норвешке, снимајући притом индустријске и војне објекте потенцијалног непријатеља.

Инцидент је брзо изазвао међународни скандал. Председник САД Двајт Ајзенхауер је званично изјавио да је пилот просто погрешио курс, док је вршио метеоролошка истраживања. СССР је одговорио тако што је јавности показао комплет специјалне шпијунске опреме која је одузета Пауерсу и пронађена међу остацима његовог авиона.

19. августа 1960. Френсис Хери Пауерс је осуђен на 10 година затвора због шпијунаже. Али ниједуго провео у затвору. 10. фебруара 1982. године размењен је за совјетског агента Рудолфа Абела, ухваћеног у Америци.

Пропаст „Хероја“ 

Сматран је за једног од најефикаснијих агената Запада у СССР-у у читавој историји хладног рата. Неколико година је пуковник Главне обавештајне управе Генералштаба Оружаних снага СССР-а Олег Пењковски успешно радио за америчке и британске специјалне службе.

Пењковски је сам тражио контакт са Западом. У јуну 1960. године обратио се у Москви групи америчких туриста са молбом да његово писмо предају америчкој амбасади. У њему је било детаљно описано како је 1. маја исте године изнад Свердловска оборен авион U-2 Френсиса Харија Пауерса. У априли 1961. године пуковника је врбовала Ми-6 приликом његовог службеног путовања за Лондон.

Олег Пењковски са псеудонимом Херој снабдевао је своје нове западне колеге тајним подацима о стању совјетских Оружаних снага, о Групи совјетске окупационе војске у Немачкој, о совјетско-кинеским односима, о расположењу у вишим круговима власти СССР-а. Помоћу минијатурног фотоапарата „Миникс“ снимио је 111 трака на којима се копирао 5.500 докумената са укупно 7.650 страница. Његови подаци на Западу су довели до неутралисања 600 совјетских обавештајаца.

„Хероју“  су обећани америчко држављанство и висока функција у обавештајним структурама САД или Велике Британије. Али ови планови се нису остварили. КГБ је Пењковског разоткрио крајем 1961. године, након што је виђен у друштву сараднице британске амбасаде Ане Чизхолм, за коју се сумњало да је шпијун. 

Током годину дана совјетске службе су пратиле Олега Пењковског, откривајући његове везе и контакте. У октобру 1962. године је ухапшен. Ускоро је приведен и Гревил Вин, који је био његова веза.

„У случају издајника Отаџбине Пењсковског и Вина утврђено је да су лакомисленост, политичка кратковидост и неодговорно брбљање неких припадника војске, са којима се сретао и пијанчио Пењковски, директно допринели његовој криминалној активности“ – записао је начелник истражног одељења КГБ-а Николај Чистјаков.  „Али то није све. Пењковског нису окруживали само другови у пићу и беспосличари, него и далековиди, проницљиви људи. Њихово указивање на претерану радозналост Пењковског када се радило о стварима које нису имале директне везе с њим, као и на неке његове сумњиве поступке, били су основа за рад наших чекиста на разоткривању опасног злочинца.“ 

Гревил Виј је осуђен на осам горина затвора (у априлу 1964. године размењен је за обавештајца Конона Молодија ухваћеног у Британији). Низ америчких и британских дипломата, укључених у случај Пењковског, протерано је из земље. Док је „Хероја“ задесила тежа слудбина. Одузет му је чин, као и сва признања и стрељан је због велеиздаје 16. маја 1963.

Неуспех совјетског милионера

Овај водећи конструктор тајног Научноистраживачког института за радиоелектронику је током шест година био најцењенији агент ЦИА у СССР-у. „Дисидент у срцу“, како је сам себе описао Адолф Толкачов, предао је Западу велики број вредних информације о одбрамбеној способности Совјетског Савеза. 

Толкачов је дуго тражио везу са западним тајним службама и најзад је 1. јануара 1979. године успео да се сретне са агентом ЦИА у СССР-у. Овај је одмах схватио какав је изузетни кадар доспео у његове руке.

За своје услуге Адолф Толкачов је тражио огромне шестоцифрене суме новца, објаснивши да је новац за њега знак поштовања, показатељ да се његов труд цени. Иако ЦИА није пристале на те услове, његова годишња плата од неколико стотина хиљада долара била је 1979. године једнака плати председника САД, а наредних година ју је чак и надмашила. За шест година на рачуну у иностранству совјетски инжењер је сакупио око два милиона долара. Осим тога, у СССР-у је добио 800 хиљада рубаља, док му је Научноистраживачки институт плаћао око 350 рубаља месечно, што је било солидно за совјетске стандарде.

Толкачов је САД предао тајне податке о пројектима ракета, противваздушним ракетним системима, радарима и ловцима МиГ и Сухој. Захваљујући овим информацијама, Американци су могли да уштеде на својим пројектима неколико милијарди долара, као и да се доста лако обрачунају са миговима Садама Хусеина током операције „Пустињска олуја“ у Ираку 1991. године.

„Шпијун од милион долара“, како су Толкачова звали у ЦИА, успео је да опстане много година пре свега захваљујући својој опрезности. Иако је имао огромне финансијске могућности, набавио је само скроман аутомобил и малу викендицу.

Толкачова је разоткрио сарадник ЦИА Едвард Ли Хауард који је 1985. године пребегао у СССР. 24. септембра 1986. године совјетски инжењер-милионер је стрељан због велеиздаје. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“