Како су совјетски телефонски корисници 80-их случајно открили Clubhouse

Boris Kavashkin/TASS
Давно пре него што је 2021. године апликација Clubhouse освојила интернет, људи у Совјетском Савезу су већ добро познавали нешто веома слично.

Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, у ишчекивању бољих времена позивамо вас да пратите наше садржаје ДИРЕКТНО на порталу RUSSIA BEYOND НА СРПСКОМ или преко иновационог руског месинџера ТЕЛЕГРАМ.

Давно пре успеха апликације Clubhouse (Клабхаус) совјетска омладина је открила техничку грешку на аутоматским телефонским централама која им је омогућавала да се укључе у „собе за разговор“, где су могли да комуницирају, упознају нове људе, па чак и пронађу везу за једну ноћ.

Тајни бројеви

Не може се рећи ко је у совјетском систему телефоније открио такозвано „телефонско емитовање“ или „етар“, али две ствари су сигурне. Овај феномен се појавио 80-их и био је последица техничке грешке.

Принцип који лежи иза „етра“ сродан је ономе на ком се заснива апликација „Клабхаус“. Телефонски корисници су окретали известан број, који није био додељен одређеном кориснику, али уместо да позив буде прекинут, бивао је упућен у „собу“ где су се „налазили“ други људи који су окренули исти број.

На тај начин људи који се не познају могли су да дискутују о различитим темама, од политике до књижевности, од илегалне продаје стране робе до секса.

Тајни телефонски бројеви који су водили до „етара“ мењали су се чим би техничко особље совјетске телефоније открило и затворило такве „празнине“. Затим би у јавност тајно процурило још неколико бројева, понекад од истих радника централе, и та би се информација проширила међу заинтересованим корисницима који би се помоћу ових бројева укључивали у друга „емитовања“.

„За нас је то био непријатан феномен, а за остале људе пријатан. Ова техничка грешка је омогућила великом броју људи да комуницирају“, каже Леонид Туфрин, регионални директор компаније Северозападни Телеком која телекомуникационе услуге пружа у североисточном делу Русије. 

За становнике Санкт Петербурга, где је „етар“ био најпопуларнији, и остатак СССР-а, то је била прилика која се не пропушта.

Култура, шверц и секс

Легенда каже да су совјетски „Клабхаус“ први открили трговци илегалном западном робом у СССР-у. Они су „етре“ користили за некажњиво повезивање са својим саучесницима и договор о послу, јер су знали да би било немогуће да се њихове локација утврди, с обзиром да броју није био додељен конкретан корисник.

Касније су „етри“ стекли популарност међу обичним корисницима који су само били жељни дружења. Као и у апликацији Клабхаус, „етри“ су понекад, мада не увек, били посвећени посебним темема.

„Телефонске бројеве су дистрибуирали студенти совјетског Института за трговину и кадети школе трговачке морнарице; студенти политехничких и медицинских универзитета били су извор бројева са темом 'забаве', док су се бројеви за 'интелектуалне' 'етре' могли добити од студената Санктпетербуршког државног универзитета и Државног педагошког универзитета 'Херцен'“, рекао је бивши учесник ових „телефонских емитовања“ Александар Кузмин у интервјуу за TJournal.

Понекад су учесници таквог „етра“ организовали „офлајн“ групне сусрете и романтичне састанке. На пример, за време једног „етра“ двојица мушкараца су разменили бројеве телефона са две девојке и договорили да се виде. „Испоставило се да се девојка зове Марија, да има другарицу Дашу и да су вољне да се сретну с нама. Дошли смо на састанак и било је јасно да нам се обојици допада Марија, а не Даша. С обзиром да је мој друг био висок и наочит момак, избор девојке био је очигледан. После неког времена Марија је затруднела и они су се венчали“, испричао је бивши учесник „етра“ Георгиј Богачов.

Људи би се понекад прикључивали неком „етру“ из досаде. „Када сам ишла у шетњу, такође бих окренула број и ушла у 'етар'. Склањали смо се од ветра и кише у телефонској говорници и убијали време, јер није било друге забаве“, описала је једна корисница своје искуство са совјетским „етром“.

Нестало заувек

Совјетске власти су биле подозриве према „етрима“ и техничко особље је радило на елиминацији техничких грешака које су омогућавале људима да се прикључе овим групним разговорима. „Људи из партијског одбора су нам рекли за такве групе. Требало је да их идентификујемо и пријавимо, из идеолошких разлога“, каже Ирина Григоркина, која је 80-их радила као професор.  

Док је омладина тражила да се „етри“ задрже, телефонија се борила да их елиминише, уз прећутну подршку совјетских власти.

Неки тврде да совјетски „етри“ нису били тако масовна појава као што се понекад представља, с обзиром да су трајали кратко време и били популарни само локално.

Постепено интересовање за „етре“ је опало и они су нестали, било због техничке унапређености руских телефонских линија или због постепеног окретања младих другим садржајима.

А данас, 2021. године,  историја као да се понавља док апликација „Клабхаус“ добија на замаху и у Русији. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“