Када се и зашто над Кремљом вила застава Сједињених Америчких Држава?

Getty Images
Ова готово неверованта чињеница нема никакве везе са милитаристичким активностима, али догодила се управо у време „хладног рата“. Како је то уопште било могуће?

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Само једанпут у историји над Кремљом је развијена застава Сједињених Држава. То није било за потребе снимања неког филма или нечија неслана шала. Застава је истакнута по налогу совјетског генералног секретара партије и девет дана вила се на ветру на очиглед свих.

Друг Никсон

У мају 1972. године одиграо се најважнији догађај политичког „попуштања“, привременог али дугоочекиваног смањења степена агресивности између Сједињених Држава и Совјетског Савеза. Реч је о првој у историји званичној посети председника Америке Ричарда Никсона совјетској земљи.

Посети је претходио низ догађаја у трајању од пет година. У јануару 1967. године САД и СССР договорили су се о раду на експедицији Сојуз-Аполон, такозваном „руковању у космосу“ између две земље на заједничком пилотираном лету у космос. У јуну исте године у САД стигао је премијер Алексеј Косигин, а у децембру у совјетској Академији наука појавио се Институт САД и Канаде, касније проглашен „расадником либерализма“.
У Хелсинкију су 1969. године почели совјетско-амерички преговори о ограничењу стратешког наоружања, а у септембру 1971. године између Кремља и Беле куће успостављен је „црвени телефон“. Две суперсиле биле су уверене да трку у нуклеарном наоружању треба окончати што пре и почели су да успостављају мостове.

На крају је дошло до прве званичне посете председника Сједињених Држава. Договорени су били и датуми и агенда преговора. Али у последњем тренутку посета је доведена у питање. Дан раније Сједињене Државе гранатирале су два велика града у Вијетнаму, Ханој и Хајфон. Реакција Совјета била је узнемирујућа.

Анатолиј Черњајев, високопозиционирани функционер међународног одељења ЦК КПСС касније је испричао да је био у кабинету код Брежњева у тренутку када је овом зазвонио телефон и јавио се Косигин. „Погледај како се Никсон избезобразио! Хуља! Види, Лења, можда да одложимо посету? Биће права бомба!“ Брежњев се успротивио. „Бомба је бомба, питање је кога ће више закачити?“ Никсона су у Москви чекали 22. маја 1972. године.

Застава над Кремљом и апартман са панорамским погледом

Високог госта на аеродрому Внуково дочекали су Брежњевљева десна рука Николај Подгорни, премијер Косигин и Брежњев.
Совјетска страна осмислила је све до најситнијих детаља, посвећујући пажњу и таквим ситницама, као што је рецимо изглед аеродрома. Генерални секретар захтевао је да на буде „празно“. На крају је осим функционера и почасне страже коју су чинили представници три рода војске као што је то протокол налагао, окупљено и мноштво омладине. Од плаката са слоганима „Пријатељство“ и „Нећемо ратовати, него трговати“ одустало се, па су млади људи у рукама имали само америчке и совјетске заставице.

Никсонова колона аутомобила упутила се са аеродрома право у Кремљ строго провереном рутом. По речима познатог преводиоца Виктора Суходрева, који је био глас СССР-а на званичним преговорима са Вашингтоном, Лењинов проспект и друге улице које су водиле у правцу Кремља такође су биле окићене совјетским и америчким заставама.

Истина, није било толико „одушевљених“ скупина Московљана које су се приликом сусрета представника пријатељских земаља обично окупљале по налогу. Случајним пролазницима није било дозвољено да приђу до ивице тротоара. Све је било раније договорено, писао је Суходрев. Никсон је смештен у Кремљу, у апартманима у близини Оружане палате где је први пут и историји и истакнута застава Сједињених Америчких Држава.
Никсон је међутим озбиљно обратио пажњу на празне улице тек током једнодневне посете Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу. Где год је пролазила колона аутомобила америчког председника нигде није било ни једног случајног пролазника, а све оближње улице биле су блокиране камионима. А када се вратио у Москву отишао је у Баптистичку цркву, што је такође раније било договорено, где је на служби приметио само младе мушкарце.

Како се касније испоставило парохијанима је тог дана био забрањен прилаз цркви, а унутра су пуштени само припадници КГБ-а у цивилу. И то је била „најблажа“ међу предузетим мерама. У Москви је тако, рецимо, ради погледа из апартмана у којима је Нискон одсео уклоњен читав историјски стамбени блок како не би заклањао панорамски поглед на класицистички замак из 18. века.

Нуклеарно разоружање и Pepsi

Ричард Никсон је тада у Москви провео девет дана. Боравак у Кремљу упамтиће и по разговорима са помоћницима које је избегавајући прислушкивање обављао у председничкој лимузини допремљеној из Сједињених Држава. Али, посета се ипак исплатила.

Брежњев и Нискон, последњег дана, 29. маја потписали су осам озбиљних докумената, укључујући Споразум о ПРО и Споразум о оганичењу стратешког наоружања САЛТ 1, споразум о немешању у унутрашње послове друге стране, билатералне уговоре о сарадњи у науци, космосу, медицини и очувању животне средине.

Један од резултата посете био је споразум имеђу совјетске владе и компаније Pepsico о изградњи фабрике за производњу пепси-коле у близини Сочија у замену за ексклузивно право продаје вотке „Столичнаја“ у Сједињеним Државама. Узгред у конкуренцији за повољан уговор била је и Coca-Cola, међутим у СССР-у овај бренд је од краја четрдесетих година прошлог века био симбол „трулог Запада“, а о пепси коли је мало ко знао.
Совјетски школарци надали су се да ће изградити и фабрику жвакаћих гума, али то се није догодило. Детант је окончан 1979. године, уласком совјетских трупа у Авганистан.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“