Трагови Другог светског рата: Места у Москви која чувају ожиљке ратног разарања (ФОТО)

Sergey Norin (CC BY 2.0); 2gis
Руска престоница је 1941. и 1942. године преживела озбиљна бомбардовања. До данас су сачувани само неки трагови разарања.

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. Моховаја улица бр. 10

Две зграде у Моховој улици које носе бројеве 10/1 и 10/2  изгледају као комплекс подигнут у истом стилу исте висине. Једна од њих изгледа као комплетна грађевина (10/1), док је друга мања: на предњој страни има само три прозора (10/2). Заправо, то су делови једне стамбене зграде подигнуте 1892. године. У августу 1941. године на њу је пала бомба прошавши кроз сва четири нивоа. Експлодирала је у близини подрума (који је коришћен као склониште) и уништила део куће. Порушени део је захватио пожар.

Остатак зграде је стајао чврсто, упркос оштећењу, па је одлучено да се сачува. Станари зграде нису исељени на друго место (у то време заправо није било места где би се могли иселити). После реновирања од једне су тако настале две зграде између којих се пружа поглед на Кремљ.

2. Биоскоп „Великан“

Грађевина на улазу у парк „Горки“ из Улице Кримски вал подигнута је крајем 19. века као део бродоградилишта. 1923. године архитекта Алексеј Шчусев ју је претворио у прелеп изложбени простор, а 1933. године је реконструисана и претворена у биоскоп под називом „Великан“ (Џин).  Био је то један од првих биоскопа у Москви. „Великан“ је био активан до 1942. године. Те године бомба је пала у централни део зграде. Тај део грађевине је уништен, али десно и лево крило су преживели експлозију.

Уништени део никада није реконструисан, па се у средњем делу фасаде налази празно место без крова. Данас су у крилима зграде смештене просторије парка „Горки“ и Музеј савремене уметности „Гаража“. 2016. године појавио се пројекат реконструкције који је коначно одобрен 2019. Планирано је да зграда задржи основни изглед и да биоскоп поново оживи, али све то је још у фази пројекта.

3. Пушкинов музеј ликовних уметности

Пушкинов музеј у Улици Волхонка бр. 12 био је затворен током првих година рата. Његови највреднији експонати евакуисани су у Сибир, док је музеј пролазио кроз тешке тренутке. У августу 1941. године око 150 запаљивих бомби је пало на територију музеја. Оне су изазвале пожар на првом спрату. У то време Москва је била изложена жестоком бомбардовању и није имала довољно ватрогасаца, па су радници музеја морали сами да се боре против пламена.

Нису успели да спасу декоративни панел Александра Головина „Атинско гробље“ који је сликар урадио специјално за музеј. У октобру бомба је пала на територију имања кнежева Голициних. Оно се налази поред Пушкиновог музеја, па је талас експлозије разбио стаклени кров који је реконструисан тек 1944. године. Због тога је зими зграда била препуна снега. Данас се на горњем делу предње фасаде и даље могу видети оштећења која подсећају на ова тешка времена.

4. Амфитеатар МГУ у Моховој улици

Зграда са амфитеатром Московског државног универзитета у Моховој улици бр. 9 озбиљно је оштећена 1941-1942. 29. октобра 1941. године бомба је пала у близини зграде и уништила све прозоре и врата на њој. Стаклена купола која је дограђена приликом реконструкције 1901-1904. такође је уништена.

У научној библиотеци универзитета у суседној згради дошло је до великог нереда: полице с књигама су уништене, све књиге разбацане, а врата и прозори избијени. Ограда у стилу ампира такође је савијена. У фебруару 1942. године бомба је уништила механичке лабораторије универзитета са великом количином прецизних инструмената.

1944. године зграда је реконструисана. Споменик Михаилу Ломоносову је подсећање на рат. Најпре је оснивачу универзитета подигнута бронзана биста у дворишту, али бомба из 1941. је уништила њено постоље. 1944. године постављена је савремена скулптура, а 1957. године појавила се статуа која се ту налази до данас.

5. Угао Никољске улице и Богојављенског сокака

26. јула 1941. године оборени немачки бомбардер се срушио на стару једноспратницу у Улици двадесет петог октобра (данашња Никољска улица) бр. 6. Избио је велики пожар и ватрогасци су провели неколико сати у његовом гашењу. Кућа је уништена, али је бригада успела да спасе околне зграде. Наиме, Никољска улица и околина су веома густо изграђени, па је ватра могла лако да се прошири.

Касније је на истом месту подигнута друга грађевина, али није заузела сав простор који је уништен услед пада авиона. На том месту данас се налази мали празан сквер. Нова зграда је одмакнута од Никољске улице.

6. Јевангелистичка болница

Jeвангелистичка болница налази се у Улици Воронцово поље бр.14 и Сокаку Обуха бр. 5. Основала ју је лутеранска заједница на почетку 20. века. Била је у пуној функцији за време Другог светског рата. 1941. године овај крај града је страдао због бомбардовања московске Курске железничке станице. Евангелистичка болница је од ње удаљена мање од километра.

Бомба је пала у близини болнице и крхотине су удариле у њен зид. Дебели зид од црвене цигле није уништен, али је оштећен и то се може видети и данас. Зграда никада није рестаурирана, мада представља леп архитектонски споменик. Разлог, наводно, лежи у томе што се у њој и даље налази болница. Ту су смештени поликлиника и неуролошки истраживачки центар Руске академије медицинских наука.

7. Споменик Тимирјазеву

Гранитни споменик великом руском ботаничару Клименту Тимирјазеву постављен је 1923. године на Тверском булевару у близини Трга Никитскије ворота. 5. августа 1941. године у његовој близини је експлодирала бомба. У близини трга се, наиме, налазила противваздушна батерија која је вероватно била мета напада. Експлозија је начинила велики кратер у земљи, уништила део трамвајских шина, сломила све прозоре у суседству и срушила споменик Тимирјазеву са постоља.

Статуа је притом пукла на два дела: према легенди глава је пролетела кроз прозор суседне зграде. Али заправо се само одломила. Споменик је брзо обновљен, али је остао видно оштећен. Може се и данас видети неколико оштећења на постољу и доњем делу статуе, као и пукотина на врату.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“