Идеализована стварност: Ране године совјетског колхоза на пропагандним фотографијама

Иван Шагин
Реномирани совјетски фотографи често су морали да коригују стварност како би приказали идеалну слику компликованог сеоског живота у совјетској Русији.

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Касних 20-их година нова совјетска власт је одлучила да сви приватни сеоски поседи буду уједињени у такозване колективне фарме или колхозе. Тврдили су да су колективне фарме, за разлику од приватних сеоских имања, неопходан инструмент у процесу индустријализације до тада претежно аграрне земље са већинским руралним становништвом.

Колективизација је спроведена уз урушавање дотадашње спонтане самоорганизације сељака и њиховог начина живота. Милиони људи били су изложени репресијама, многи су трпели глад и подносили лоше услове рада.

Па ипак, иновативни приступ је имао своје бројне присталице. Милиони људи су веровали у нове совјетске идеале и добровољно улагали искрене напоре у рад за опште добро.

Како би се у колективној свести совјетских грађана поткрепила позитивна слика о колективизацији, држава је ангажовала признате фотографе да обликују жељену представу о животу у совјетским колхозима. Док су неке фотографије снимљене спонтано, друге су сасвим сигурно биле изрежиране. 

Ови снимци показују идеализовану слику совјетских колективних фарми  периоду од средине 20-их до краја 30-их година.

Ову фотографију колхознице начинио је совјетски фотограф Георгиј Петрусов. Петрусов, који се фотографијом најпре бавио из хобија, а затим од ње начинио своје главно занимање, постао је препознатљиво име у свету фотографије за време Другог светског рата, када је са Црвеном армијом ушао у Берлин.

Запањујућа дубока перспектива ове фотографије и њена складна композиција приказују сељаке приликом одмора за ручак. Петрусов ју је начинио 1934. године. С обзиром на дуготрајне разорне последице совјетске глади 1932-33, не може се рећи да ова изрежирана слика реално одражава доба које је желела да представи. Ипак, она представља изванредан пример совјетске пропаганде.

Ова фотографија славног совјетског фотографа Јевгенија Халдеја, који је најпознатији по легендарном снимку совјетског војника који подиже заставу изнад Рајхстага, приказује Прасковју Ангелину, познату ударницу и једну од првих жена возача трактора у земљи. Ангелина је постала симбол технички образованих радница у СССР-у.

Ову фотографију гонича ирваса начинио је Варфоломеј Тетерин, познати и утицајни фотограф који је радио за совјетски режим. Био је запослен у Централном комитету Комунистичке партије и могао је без проблема да заобиђе правила и прописе како би снимио добру фотографију. Његов радни терен био је претежно север Русије.

Ова фотографија срећне колхознице под називом „Нова жетва“ дело је Ивана Шагина, који је касније постао ратни фотограф и један од водећих стручњака за колор фотографију у СССР-у.

Шагин је такође аутор ове инсцениране, али естетски занимљиве фотографије са колоном трактора у њиви.

Аркадиј Шајхет је познат управо по својим радовима о совјетској индустријализацији 20-их и 30-их година. Његова фотографија „Иљичева сијалица“, на којој породица сељака разгледа нову сијалицу која  ће значајно унапредити њихове животе, постала је симбол напретка.

Ова фотографија приказује циклус живота у совјетском колхозу, где одрасли раде за добробит своје деце и светлу будућност нових генерација совјетских грађана.

Фотограф Аркадиј Шишкин бележио је тренутке живота на совјетским колективним фармама и у сеоским пределима. Фотографисао је портрете сељака, различите акспекте живота на селу, животиње итд. Неке од његових фотографија, као ова под називом „Жетва се мора обавити на време“, дале су допринос развоју совјетске пропаганде.

Ова Шишкинова фотографија приказује совјетске сељаке док иду на рад у њиву.

На овој слици колхозници избацују кулака, што је погрдни назив за богатог сељака који поседује приватно земљиште и одбија да прихвати промене настале после револуције.

Ова фотографија приказује сељаке приликом гласања за оснивање колективне фарме.

Ову фотографију жена у жетви начинио је фотограф Анатолиј Шурихин.

И коначно, на овом снимку колхознице у њиви читају совјетске новине.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“