Како су се у древним градовима у Русији нашли „келтски“ крстови

Legion Media; Sarang (CC BY-SA 3.0)
У старим руским градовима могу се видети крстови са круговима који се везују за традицију Келта. Па, хајде да видимо како су се они овде нашли.

У једном од најстаријих градова у Русији Великом Новгороду сачуване су древне камене цркве. На фасадама неких од њих налазе се потпуно некарактеристични крстови уписани у круг, феномен стран руском оку. Уосталом уобичајени руски православни крст чине четири линије, две перпендикуларне (сам крст) и две додатне.

Руски православни крст

Необични крстови најзаступљенији су управо у овом граду, нешто мало има их у суседним областима, док их у другим регионима уопште нема. Запитали смо се откуд они овде?

Ногородски крстови

Пре него што је крајем 15. века дошло до уједињења руских земаља у једну државу, Новгородска земља током три века била је независна република са изборном влашћу за разлику од других места у којима је кнежевска власт била наследна. На тај начин може се објаснити чињеница да је у периоду 14-15. века у Новгороду настала специфична црквена архитектура и нарочити црквени симболи без пандана. Поред тога до Новгорода није стигла татарско-монголска војска која је разорила бројне градове централне Русије, па су управо због тога овде сачуване древне цркве са поменутим симболима.

Четворокраки крст на који је стављен круг обично се назива „новгородски“. У граду се могу срести и монументални крстови у кругу, који стоје засебно, понекад чак и на путевима. Најчешће су били посвећени јубилејима или војним победама, са приказима сцена из Јеванђеља, високи безмало два метра.

Алексејевски крст из 14. века чува се у Софијском сабору


Такође мноштво крстова налази се у нишама на фасадама цркава. Они су постављани у знак сећања на умрле.

Црква Преображења господњег у Иљиној улици из 14. века


Многима се чини да овакав „дизајн“ подсећа на чувени „келтски крст“, у раном Средњем веку распрострањен симбол келтских племена на Британским острвима и у Француској. Круг означава пагански симбол сунца, за Келте који су тек примили хришћанство изузетно важан.

Камени крст из 8. века на острву Ајлеј, Шкотска


У прилог хипотезама о келтском пореклу крстова разни извори наводе најневероватније легенде. Тако, рецимо, једна од њих, претпоставља „келтско-варјашко“ порекло руске државности. Према званично признатој у историјској науци Норманској теорији, руска племена позвала су Варјаге, односно Викинге да буду њихови управљачи. И тада је у Велики Новгород дошао кнез Рјурик, а двојица његове браће, Синеус и Трувор, у Белозерск и Изборск. Према „келтско-варјашкој“ легенди ови Викинзи имали су келтске корене... Као њена индиректна потврда може се узети постојање неколико крстова у кругу у Изборску (савремена Псковска област).

Међутим, није јасно ако је традиција израде келтских крстова у северној Европи позната од краја 8. века, зашто су се руски камени „крстови у кругу“ појавили тек у 14-15. веку. Осим тога облик „новгородског“ крста разликује се од облика „келтског“. На новгородском клинови крста више личе на лопатице и мање излазе из самог крста.

Штавише постоји варијанта „новгородских крстова“ који су потпуно уписани у круг и уопште не личе на келтске.

Црква Светог Петра и Павла с почетка 15. века, Кожевники


Слични крстови налазили су се у Изборску u Псковској земљи и на подручју Ладошког језера, као и у Европи, на негдашњој територији Витезова ливонског реда. Како су Ливонски и Тевтонски витезови више пута нападали новгородску земљу, историчари су склони да на овим крстовима виде утицај немачке, а не келтске културе. У прилог тврдњама о утицају немачке културе говори чињеница да је Новгород трговао са Европом и био члан Ханзеатског савеза, велике економско-политичке уније градова северозападне Европе која је постојала до средине 17. века.

Црква Јована Богослова на реци Витка са „округлим“ крстом из 14. века


Већина истраживача верује да ови крстови немају ничег заједничког са Келтима, Британцима и другим народима западне Европе.

Историчари су се први пут латили проучавања необичних новгородских крстова још крајем 19. и почетком 20. века и повезали их са византијском традицијом, одакле је православље и стигло у Русију. „Форма описаних крстова потиче од обичних византијских крстова у кругу који најприближније може да представља, ореол, а можда и трнов венац“, писао је 1903. године историчар А. Спицин. Ове теорије држе се и савремени стручњаци у области завичајне историје и културе.
„Мода“ округлих крстова у Новгороду нестала је већ у 16. веку. Историчари сматрају да су се мајстори изгубили због ратова или епидемије или је пак појачана моћ Москве резултирала забраном Новгороду да користи своје препознатљиве регионалне симболе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“