Како је Руска православна црква помогла Црвеној армији да победи нацисте

Православни свештеници жестоко су страдали од совјетских власти, иако су били међу првима који су устали у њихову заштиту.

Пред почетак Другог светског рата, без обзира на немилосрдну антиреволуционарну политику коју је према њој спроводила државна власт, Руска православна црква у СССР-у је још увек постојала. Суочена са унутрашњим расколом, лишена ранијег утијаца, она се с тешком муком борила за преживљавање. Свештенству чак ни сарадња са совјетском влашћу није гарантовала безбедност и миран живот. Цркве су затваране, а свештеници хапшени и слани у логоре.

Ипак, када су 1941. године немачке трупе напале СССР, РПЦ је одмах стала на страну државе у рату против нациста. Не сводећи свој ангажман на моралну подршку свештеници су се активно укључили у борбу против непријатеља и на фронту и у позадини.

Подршка фронту

На дан напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез, 22. јуна 1941. године, практично поглавар Руске православне цркве, местобљуститељ (чувар трона у одсуству патријарха) митрополит Сергије (Страгородски) на своју иницијативу упутио је апел православном становништву земље у коме се, између осталог истицало: Није први пут у историји да руски народ подноси оваква искушења. Уз Божју помоћ он ће за навек претворити у прах и пепео фашистичку непријатељску силу. Црква Христова благосиља све православце у одбрани светих граница наше Отаџбине.

Свештеници нису само мотивисали грађане на борбу против Немаца у проповедима, него и покренули прикупљање средстава за потребе одбране, поклоне борцима Црвене армије, болесне и рањене. Они су помагали породицама погинулих војника на фронту и онима који су у рату изгубили све своје најближе. Цркве и манастири организовали су болнице и превијалишта.

Митрополит Сергије обратио се Стаљину 1943. године с молбом да се у Државној банци отвори рачун за сакупљање добротворних прилога за оклопну технику за Црвену армију. Стаљин се сложио и послао митрополиту писмо захвалности.

На крају захваљујући иницијативи РПЦ формиран је конвој тенкова „Дмитриј Донски” (назван по московском кнезу који је 1380. године потукао Монголе на Куликовом пољу). У тулском селу Горелка 7. марта 1944. године совјетским трупама свечано је предато 19 тенкова Т-34-85 и 21 тенк бацач пламена ОТ-34 који су потом распоређени по дивизијама. Један од тих ретко сачуваних тенкова налази се данас на простору Донског манастира у Москви.
Од добротворних прилога верника из Новосибирска настала је ваздушна ескадрила За отаџбину”. А по новгородском кнезу Александру Невском који је бранио северозападне границе старе Русије од немачких крсташа у 13. веку добила је име друга ескадрила, такође створена уз помоћ Руске православне црве.

Многи свештеници управо ослобођени из логора позивани су на фронт на коме су се борили у редовима Црвене армије. Други су, пак, учествовали у копању ровова или организацији противваздушне одбране у позадини. Десетине свештеника награђене су медаљама „За одбрану Лењинграда”, „За одбрану Москве”, као и „За храбар рад за време рата”.

У позадини непријатеља

Демонстративно отварајући цркве Немци су стварали илузију обнове верског живота на окупираним територијама Совјетског Савеза. Међутим, само мањи део православног свештенства прешао је на њихову страну, док се већина придружила покрету отпора.
Нека ваши локални партизани не служе само за само пример и похвалу, већ нека буду и предмет сталне бриге. Упамтите да свака услуга пружена партизанима, представља заслугу за Отаџбину и још један корак ка нашем сопственом ослобођењу од фашистичке окупације, обраћао се митрополит Сергије свештеницима у позадини непријатеља.

Свештеници су у својим проповедима позивали становништво да пружи отпор нацистима, одбијали да служе молебане у част немачке војске, прикупљали обавештајне информације за партизане, обезбеђивали им храну, одећу и коначиште. Отац Фјодор Пузанов успео је да у окупираној Псковској области сакупи новац и драгоцености у вредности од пола милиона рубаља и пошаље за градњу тенкова за конвој „Димитрије Донски”.

Најхрабрији свештеници одлазили су у партизанске одреде, где нису само држали службу, исповедали и причешћивали борце, него и сами учествовали у диверзантским операцијама и борбеним сукобима. Многи од њих касније су били награђивани медаљама „Партизан Великог отаџбинског рата”.

Немци су жестоко кажњавали православно свештенство због помоћи партизанима и илегалцима. У Полеској епархији у Белорусији било је стрељано више од половине свештеника. Настојатељ цркве у Старом селу у Ровенској области у Украјини отац Николај Пижевич жив је запаљен у својој кући заједно са породицом због тога што је скривао партизане и тешко рањене војнике Црвене армије.

Примирје

Совјетска власт од првих дана рата високо је ценила допринос Руске православне цркве у борби против непријатеља. Већ од јула 1941. године на страницама совјетских новина почели су да излазе позитивни текстови о верском животу у Совјетском Савезу.

Стаљин је имао разумевање за Руску православну цркву не само због испољеног патриотизма. Стаљину је пре свега било важно да се на тај начин одупре немачкој политици одвлачења православног свештенства на њихову страну и њиховог претварања у пету колону”. Поред тога добри односи између државе и цркве у великој мери су олакшавали успостављање сарадње са западним земљама чија јавност је одавно била забринута због верске политике у СССР-у.

Историјски састанак Јосифа Стаљина и митрополита Сергија који је променио живот цркве одржан је 4. септембра 1943. године. Црква је добила дозволу за избор патријарха (поглавар је постао Сергије), отворене су црквене школске установе, почело је издавање црквене литературе, основан је Савет за питања РПЦ, без чије сагласности локалне власти нису смеле да затварају цркве. Без обзира на то што је црквени живот и даље био под строгим надзором и контролом државе, био је то џиновски корак за Руску православну цркву.

Чињеница да су 24. јуна 1945. године на Параду победе на Црвеном тргу у својству почасних гостију били позвани високи црквени јерарси, представљала је манифестацију захвалности коју је за заслуге Руске православне цркве осећала совјетска власт.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“