У биоскопску дистрибуцију у свету улази нови историјски трилер Тhe courier у коме главну улогу игра Бенедикт Камбербач. Прича филма врти се око судбине Олега Пењковског, једног од најпознатијих западних агента у СССР-у и Гревила Вина (игра га британски глумац) који је био његова веза.
Чиме је то пуковник Главне обавештајне управе генералног штаба Оружаних снага СССР-а Пењковски заслужио да буде сматран најефикаснијим агентом западних специјалних служби у СССР-у током целокупног хладноратовског периода.
„У моју оданост, чврстину, посвећеност и одлучност у борби за вашу (сада и моју) ствар уопште не треба да сумњате. Бићете више него задовољни мноме, имаћете само лепе речи. Стећићу ваше признање“, писао је у свом тајном писму краљици Елизабети Другој и председнику САД Двајту Ајзенхауеру и десетини водећих политичарима са Запада Олег Пењковски.
Било је то једно од неколико писама које је пуковник ГРУ припремио у лето 1960. године како би га заједно са делом војних тајни СССР-а тајно предао сарадницима Ције или Ми-6. На тај начин високопозиционирани совјетски официр почео је сарадњу са западним специјалним службама. По речима Пењковског било му је потребно три године да све осмисли и коначно постане војник-борац за ствар Истине, за идеале истинског слободног Света и Демократије по мери Човека. Он је неколико пута покушавао да ступи у контакт са Западом, како преко америчких туриста у Москви, тако и преко британског предузетника Гревила Вина који је био повезан са британском обавештајном службом.
Како је Олег Пењковски своје услуге понудио и Американцима и Британцима, специјалне службе две земље узеле су га у разматрање заједнички. У време службеног пута у Лондон у априлу 1961. године пуковник је одржао низ састанака са својим новим кураторима и добио специјалну опрему, укључујући преносни фотоапарат „Минокс“.
Пењковски је за свој рад тражио да му обезбеде држављанство Сједињених Држава или Велике Британије, као и високу функцију у специјалним службама једне од ових земаља. Омогућено му је било чак и да испроба и фотографише се у униформи пуковника америчке и британске обавештајне службе.
Као заменик начелника Управе за спољне односе Државног комитета за координацију научно-истраживачког рада при Савету министара СССР-а, Пењковски је био у прилици да често иде на службена путовања у иностранство, што је обилато користио за сусрете са својим новим западним колегама.
У Москви је пуковнику главни канал за везу постао Гревил Вин који је све чешће посећивао СССР због „послова у вези са трговином“. Осим њега са Пењковским је било у контакту више од десет америчких и британских агената, сарадника страних амбасада.
За само неколико година шпијунског деловања Олег Пењковски нанео је огромну штету одбрамбеној способности СССР-а. Он је Западу успео да преда 111 филмова Минокс, на којима је било снимљено 5500 најповерљивијих докумената војног ресора на преко 7650 страница. Његови разговори са сарадницима Ми-6 и Ције скинути су на око 1200 страница куцаног текста. Открио је идентитет стотине совјетских агената на Западу, а неке од његових информација у вези са плановима војно-полтичког руководства СССР-а Ција је слала директно на сто председнику Џону Кенедију.
Информације које је Американцима одао Пењковски о техничким карактеристикама низа совјетских балистичких ракета показале су се као веома корисне током Карипске кризе 1962. године. Захваљујући свом шпијуну Вашингтон је одлично знао какве ракете је тада Хрушчов послао на «острво слободе» и које су њихове карактеристике. Међутим, захвалност Сједињених држава пуковник није дочекао. Двадесет другог октобра, у време када је конфликт био на врхунцу ухапсио га је КГБ.
Пењковски је КГБ-у постао сумњив годину дна пре него што ће бити ухапшен. Оперативци су га видели у друштву сараднице британске амбасаде Ане Чизхолм која је била осумњичена за шпијунажу.
Током 1962. године оперативци су организовали праћење пуковника, открили ко му је све био веза, пажљиво испитали његове колеге са посла, кришом претресли стан могућег шпијуна. Оперативни рад у случају Олега Пењковског узео је под своју контролу лично руководилац КГБ-а Владимир Семичасни.
„У случају издајника Отаџбине Пењковског и Вина установљено је да су непажња, политичка кратковидост, као и неодговорно брбљање неких војних лица са којима се састајао и пијанчио Пењковски директно допринели његовој криминалној активности“, забележио је начелник истражног одељења КГБ-а Николај Чистјаков. „Међутим у овом случају примећено је још нешто. Пењковски је био окружен не само пајтосима у пијанчењу и хватачима зјала, него и оштроумним и проницљивим људима. Њихово указивање на претерану радозналост Пењковског за ствари које га се нису директно дотицале, као и неки његови сумњиви поступци послужили су као полазиште нашим чесистима у разоткривању опасног злочинца“.
Гревил Вин био је ухапшен у Будимпешти, десет дана након хапшења пуковника и пребачен у Москву. Суд га је за шпијунажу осудио на осам година затвора, али је већ у априлу 1964. године размењен за совјетског обавештајца Конана Молодија, ухапшеног у Великој Британији.
Олег Пењковски био је, међутим, далеко лошије среће. Без обзира на искрено признање и апсолутну спремност на сарадњу са истражним органима био је стрељан за издају отаџбине 16. маја 1963. године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
