Овај совјетски пилот се у Другом светском рату борио без руке

Personal archive; Russia beyond
Иван Леонов је толико желео да се врати за команде авиона да је сам за себе направио механизам протеза.

За пилоте Другог светског рата губитак удова је значио сигуран силазак на земљу и растанак од неба. Али нису сву били спремни да се помире са тако тешком судбином.

У историји се зна за десетак случајева када су пилоти након што би изгубили ногу поново седали за команде авиона. Док су они који су поново могли да полете без једне руке били права реткост. То је пошло за руком немачком асу Виктору Петерману и совјетском пилоту Ивану Антоновичу Леонову.

Црни дан

5. јул 1943. године био је кобан у животу пилота Леонова 192. ловачког ваздухопловног пука. На самом почетку велике Курске битке он се у саставу ескадриле враћао са ваздушног извиђања, када га је напала непријатељска авијација.

Услед потпуне надмоћности противника битка није дуго трајала. Авион Ла-5 Ивана Леонова је буквално изрешетан. „Осећам да ми је лева рука опечена, а затим губим осећај у њој. Не могу да је померим, не могу ништа. У извесном тренутку губим свест“, присећао се пилот.

Леонов је ипак успео да искочи са падобраном из авиона у пламену. На земљи су га покупили и хитно га превезни у болницу. Али руку нису могли да спасу, ампутирана му је скоро до рамена.

Поново у небо

Пред Леоновом је био један пут: напуштање војске. У најбољем случају могао се надати да ће добити неку дужност при штабу у позадини.

Али Иван Антонович није планирао да се преда. Када је у марту 1944. године пуштен из болнице почео је да обија прагове канцеларија тражећи да му дозволе да лети. Свуда је наилазио на неразумевање: он не само што нема руку, него још и храмље (оног несрећног дана Леонов је рањен и у ногу).

Пилоту је у сусрет изашао командант 1. ваздушне армије генерал-лајтнант Михаил Громов. Он му је дозволио да лети ако смисли како ће управљати авионом. И Леонов је смислио.

„Питао сам га како замишља да без руке управља полугом за гас у авиону“, сећао се касније Громов. „Он ми је веома разложно објаснио да је смислио специјалан уређај: протезу од дуралуминијума за лево раме. Довољан је био мали покрет рамена и протеза је померала полугу за управљање гасом на потребну меру. Тако је Леонов решио тежак пробем управљања авионом за пилоте са једном руком.“

Небески везиста

Већ неколико недеља касније Иван Леонов се вратио летењу за командама борбеног авиона. Ипак, није могао да ратује у брзој ловачкој авијацији, па се прикључио 33. ескадрили авиона за везу.

У вишенаменском двокрилцу У-2 (По-2) превозио је тајне извештаје штаба, пошту и штампу у прве борбене редове, евакуисао рањенике, одлазио у позадину до партизана. Приликом једног таквог лета рањен је у ногу рафалом из аутоматске пушке.

После свог невероватног повратка на небо Иван Антонович је извео укупно 52 борбена лета, док крајем рата није прекомандован у састав аеродромске службе. Старији поручник Леонов, одликован са три ордена Црвене заставе, победу је дочекао код Кенингзберга. Умро је 2018. године са 95 година.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“