Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
„Не дао вам Бог да видите руску буну, бесмислену и немилосрдну!“ Ова фраза из романа Александра Пушкина „Капетанова кћи“ постала је крилатица. Она је, као и читаво дело, посвећена највећем сељачком устанку у историји Русије од 1773. до 1775. под вођством донског козака Јемељана Пугачова. Царској армији је било потребно две године да угуши ову побуну. Али док за Пугачова од совјетских времена зна сваки руски ђак, име његовог саборца Салавата Јулајева је дубоко урезано само у сећању људи који живе у Републици Башкирије. Како је до тога дошло?
Репродукциja слике "Портрет Салавата Jулаjева". Cликар Габдула Сулеjманович Мустафин (1917-1995).
Чепрунов/SputnikПугачов је преузео идентитет преминулог цара Петра III и подигао масовну буну међу козацима и сељацима на Уралу и на просторима око реке Волге. Његовој војсци су се прикључили и становници југа Сибира: Башкири, Татари, Чуваши и многи други. Један од његових главних сабораца у тим крајевима био је Салават Јулајев на челу одреда Башкира.
Када је устанак почео, Салават је имао само 19 година. Придружио се Пугачову заједно са својим оцем Јулајем Азналином, који је потицао из угледног и богатог рода башкирских племића-тархана. Још пре побуне Јулај је учествовао у неколико војних операција руске војске и цар га је наградио земљом. Али, како су се башкирске области развијале, власт је земљу која је припадала Јулају предала трговцима за изградњу фабрика. Пошто није успео да на суду поврати своје власништво, Јулај се са сином прикључио устанку и са собом повео одред од три хиљаде сељака.
„Свирепи Салават“, како га је назвао Пушкин у књизи „Историја Пугачовљеве буне“, истицао се у биткама: предводио је неколико успешних бојева, освојио две фабрике, учествовао у опсади Оренбурга, а такође заузео једну тврђаву и њену ризницу. Салават је посебно много харао по некадашњој земљи његовог оца, где је чак спалио царске фабрике.
1775. године царске снаге су ипак разбиле одред Јулајева, а њега ухватиле. Заједно са оцем је осуђен на робију, као и на казну бичевањем и жигосање. Последњих 25 година живота провео је у луци Рогервик на Балтичком мору (данас је то естонски град Палдиски), а умро је 1800. године са 46 година.
Катарина II, која је владала у то време, учинила је све како би имена побуњеника била што пре заборављена. О буни се јако мало писало, а цензура је пажљиво пратила све такве материјале.
„У архивама Оренбуршке области сам пронашао читаве фасцикле случајева у којима су људи кажњени само зато што су изговорили имена Јемељана Пугачова и Салавата Јулајева“, каже башкирски писац и аутор књиге о Јулајеву Мирас Идељбајев.
А ипак је у његовој родној Башкирији било оних који су памтили Салавата и сматрали га за јунака и храброг борца. Под претњом казне и прогањања од стране царске полиције о Салавату су се певале песме и испредале легенде. На пример, према једној од њих, у башкирским планинама има тако много кристала, јер су читава села ронила сузе када су овог хероја одводили на робију.
Трг Салавата Јулајева у граду Уфа
Vyacheslav Bukharov (CC BY-SA 4.0)Јулајев је у Башкирији познат и као песник-импровизатор. Он је певао о лепоти уралских планина, учио је војнике храбрости и одважности. Писмени оригинали његових песама нису сачувани, али оне су се усмено преносиле међу Башкирима. У штампаном облику се се појавиле тек крајем XIX века. Тада је његово име по први пут испливало из заборава, а објављена је и биографија у којој је побуњеник први пут описан као јунак.
Али праву славу Салават је стекао у совјетско доба. Бољшевичка пропаганда је прослављала све борце против царизма. 1929. године објављен је историјски роман Степана Злобина „Салават Јулајев“, у којем је он приказан као јунак кога су саборци издали, а 40-их година роман је екранизован.
Истовремено су се у скоро сваком граду Башкортостана појавиле улице са његовим именом. Па је чак и цео град добио име Салават. 1961. године у Уфи је основан хокејашки клуб „Салават Јулајев“, а 1967. откривен је и импозантан споменик овом јунаку на коњу са бичем у руци и сабљом о пасу.
Јулајев није заборављен ни после распада СССР-а, мада за већину савремених Башкира он више не носи херојски или сакрални ореол. Али зато је совјетски споменик постао препознатљив знак Уфе и туристичка атракција. А од 1993. године налази се и на грбу Републике Башкортостан.
Према речима башкирског новинара и медијског менаџера Разифа Абдулина, „сви знају његову причу и улогу у Пугачовљевој буни, али код савремених Башкира ово име се пре свега везује за хокејашки клуб“. Абдулин сматра да је „Салават Јулајев“ данас специфичан бренд Башкирије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
