Последњи дани руских царева: Иван Грозни, Алексеј Михајлович и Петар Велики

„Иван Грозни и духови његових жртава“

„Иван Грозни и духови његових жртава“

Михаил Клодт/Ставропольский краевой музей изобразительного искусства
Детаљи о томе како су најзначајнији руски цареви напустили овај свет.

Иван Грозни

„Иван Грозни показује драго камење Хорсеју“

Последњег дана живота Ивана Грозног, 18. марта 1584. године, енглески дипломата на руском двору сер Џером Хорсеј видео је цара у његовој ризници. Окружен дворјанима, говорио је о квалитету драгог камења које се чувало на том месту. „Овај прелепи корал и овај прелепи тиркиз који видите. Узмите их у руку, њихова природна боја је јарка, а сад их ставите на моју руку. Отрован сам болешћу и, видите, они показују своје особине променом боје од чисте ка замућеној, они предсказују моју смрт.“   

Хорсеј такође пише да је на дан своје смрти Иван послао свог доглавника Богдана Бељског врачевима и вештицама из Лапландије које је држао у Москви како би му прорицали судбину. Вештице су прорекле да ће Иван умрети тог дана, 18. марта. А када је Бељски одговорио да је цар доброг здравља и у добром расположењу одговориле су му: „Господине, немојте бити толико бесни. Знате да је дан дошао и да се завршава заласком сунца“, рекле су вештице.

„Смрт Ивана Грозног“

Те вечери Иван се окупао и његове слуге су га чуле како пева веселу песму у купатилу, што му је иначе био обичај. После купања је отишао у собу, где је седећи на кревету дозивао Родиона Биркина, једног од својих блиских дворјана, да играју шах. Много људи је било у соби за време партије шаха, укључујући Бељског и будућег цара Бориса Годунова. Током игре цар Иван је изненада изгубио свест и срушио се на леђа. Позвани су његови лекари, који су прогласили његову смрт.

Касније је било много спекулација о томе да ли је Иван отрован или не. Међутим, руски историчар Борис Фљора наводи да је то мало вероватно. Цар је умро у присуству великог броја људи, па би тровање на лицу места, непосредно пре смрти, било немогуће. А да су се одмах после смрти појавиле оптужбе за тровање, цареви лекари би сигурно били оптужени, док ми знамо да су лекари који су га лечили мирно напустили Москву убрзо после његове смрти.

Алексеј Михајлович

Цар Алексеј Михајлович

Цар Алексеј Михајлович је по свој прилици патио од повишеног крвног притиска читавог живота. У 17. веку је било нормално за мушкарце племенитог рода да имају вишак килограма. Сматрало се да је то лепо, да показује богатство и моћ. Извори кажу да је цар Алексеј био умерен у јелу и да није пио много вина. Али то је можда била само званична верзија, јер је до 60-их година, када је цару било преко 40, његова килажа постала проблем.

1665. године цар Алексеј је питао Самјуела Колинса, свог дворског лекара, шта може учинити како би смршао. Колинс му је понудио строгу дијету: без вечере, само живинско месо, без свињетине... Већ ове препоруке показују да је цар заправо прилично уживао у храни.

Цар Алексеј је такође доста често користио пуштање крви. Постоје бројна сведочанства о томе да су цару отварани крвни судови и да је он сугерисао својим бољарима да чине исто. Као што знамо, пуштање крви је био популаран метод за лечење високог крвног притиска. Са годинама цар Алексеј је све чешће користио пуштање крви. Такође, до 70-их година цар је са собом на сва  путовања носио велику корпу лековитог биља, било да је ишао у ратни поход или на ходочашће у манастир, мада су таква путовања била све ређа, вероватно због његовог све слабијег здравственог стања.

Цар Алексеј је пао у постељу крајем јануара 1676. године. У почетку, била је то само прехлада и добио је повишену температуру. Уместо уобичајених лекова које су му лекари нудили, цар је покушао да спусти температуру стављајући изломљени лед на стомак. Такође је наручио да му се донесе ледени квас у „рогу једнорога“, што је била чаша од кљове нарвала са ивицима окованим сребром. Цар је желео толико хладан квас да у њему пливају комадићи леда и да се чује како звоне о сребрне ивице рога.

После недељу дана такве терапије царево стање је постало безнадежно. 29. јануара смогао је снаге да благослови свог сина Фјодора и нареди масовно помиловање затвореника. Умро је у рану зору 30. јануара 1676.

Петар Велики

„Петров подвиг“

Петар Велики је своју сахрану припремао много пре своје смрти. Желео је у потпуности да измени процедуру сахрањивања руских царева. Ипак, и поред припрема његова смрт је наступила изненада.

Најмање осам година пре смрти Петар је почео да пати од болести бубрега и уринарног тракта. Што није необично, ако узмемо у обзир његов начин живота. Пио је вотку уз оброке и испијао огромне количине алкохола за време прослава и гозби. Обилно се хранио, што је било природно с обзиром на његову висину, и много времена проводио у јахању, што је могуће изазвало хемороиде и проширене вене.

Од краја прве деценије 18. века Петар је редовно посећивао минералне бање у Европи, које су му олакшавале бол у бубрезима. Али чим би се опоравио, Петар би наставио са пређашњим начином живота. Болест му се погоршала у новембру 1724. године. Али у јануару 1725. Петар је, савладавши болест, командовао Преображенским пуком у маршу преко залеђене Неве током прославе Крстовдана. Након тога Петар се разболео, добио грозницу, али се брзо опоравио. Затим се окренуо прослави Нове године, уживајући у алкохолу са својим дворјанима у различитим племићким кућама Санкт Петербурга.

Петар I на смртном одру

16. јануара Петрово стање се погоршало. Поново се разболео, добио високу температуру и висок притисак. Такође је имао тешку уринарну инфекцију, а лекари су морали да му засеку бешику како би извукли гној. У наредним данима Петар је доживео мождани удар који је изазвао делимичну парализу и губљење моћи говора. Зато Петар није могао да одлучи ко ће наследити престо. Умро је са 52 године у страшним боловима ујутро 28. јануара 1725. године у Зимском дворцу у Санкт Петербургу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“