Зашто је у земљи Совјета једно острво носило име њеног најљућег непријатеља?

Public domain; Russia Beyond
Тешко је и замислити да би у некој земљи улице, паркови, тргови или географске одреднице уопште могле да добију имена по њеним непријатељима. Ипак, једно од острва у СССР-петнаест година носило је име човека кога је совјетска власт у једном тренутку сматрала својим највећим непријатељем.

Ненастањено острво у Карском мору у Северном леденом океану открила је Руска поларна експедиција Императорске академије наука 1901. године. Његов северни крај назван је „Колчаков рт“ по једном од учесника експедиције, младом научнику хидрографу Александру Васиљевичу Колчаку. Седам година касније цело острво званично је добило име по њему.

Највећи непријатељ

Командант Црноморске флоте Александар Колчак

Наредних година Александар Колчак престао је да се бави науком и потпуно се посветио раду у војно-поморском сектору.

Револуција из 1917. године и грађански рат који је у земљи избио одвели су Александра Васиљевича Колчака у сам врх власти. Као један од вођа белог антибољшевичког покрета, међу снагама опозиционо оријентисаним према совјетској власти, словио је за врховног владара Русије.

Адмирал Колчак на фронту

У пролеће 1919. године Беле армије адмирала Колчака започеле су из Сибира велику офанзиву у правцу Москве, забележивши низ великих победа и заузевши знатне територије са преко пет милиона становника. На тај начин међу бољшевичким руководиоцима дошло је до озбиљног узнемирења.

Лењин је адмирала прогласио за главног непријатеља Совјетске републике. „Треба напрегнути све снаге, распоредити револуционарну енергију и Колчак ће врло брзо бити разбијен. Волга, Урал и Сибир могу и морају бити заштићени и поново заузети“, писао је вођа светске револуције.

Владимир Лењин

Ускоро, као резултат контраофанзиве Црвене армије, белогардејци су почели муњевито да се повлаче назад у Сибир. Сам врховни владар пао је у руке непријатеља и био стрељан 7. фебруара 1920. године.

Колчаково острво

Острво Колчак на карти Руске поларне експедиције

После завршетка Грађанског рата имена вођа пораженог белог покрета, укључујући адмирала Колчака, тонула су у заборав. Совјетска наука почела је да игнорише и допринос Александра Васиљевича као научника. Међутим, године су пролазиле, а острво названо по највећем непријатељу бољшевика није мењало име и као такво се појављивало на совјетским картама.

Учесници поларне експедиције на броду „Зарја“. Колчак је трећи слева у горњем реду.

Тек 1937. године власти су се сетиле и на брзину га назвале по другом учеснику Руске поларне експедиције из 1901. године, подофициру Јакутске козачке војске, Степану Расторгујеву.

Хидрограф Александар Колчак

И у тој брзини нико није обратио пажњу да је у Карском мору тада већ постојало Рaсторгујевљево острво. Забуна са два истоимена острва разрешена је 2005. године, када је једном од њих враћено старо име.

Врховни владар Русије и врховни командант Руске армије А.В. Колчак

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“