Зашто је у земљи Совјета једно острво носило име њеног најљућег непријатеља?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Ненастањено острво у Карском мору у Северном леденом океану открила је Руска поларна експедиција Императорске академије наука 1901. године. Његов северни крај назван је „Колчаков рт“ по једном од учесника експедиције, младом научнику хидрографу Александру Васиљевичу Колчаку. Седам година касније цело острво званично је добило име по њему.

Највећи непријатељ

Наредних година Александар Колчак престао је да се бави науком и потпуно се посветио раду у војно-поморском сектору.

Револуција из 1917. године и грађански рат који је у земљи избио одвели су Александра Васиљевича Колчака у сам врх власти. Као један од вођа белог антибољшевичког покрета, међу снагама опозиционо оријентисаним према совјетској власти, словио је за врховног владара Русије.

У пролеће 1919. године Беле армије адмирала Колчака започеле су из Сибира велику офанзиву у правцу Москве, забележивши низ великих победа и заузевши знатне територије са преко пет милиона становника. На тај начин међу бољшевичким руководиоцима дошло је до озбиљног узнемирења.

Лењин је адмирала прогласио за главног непријатеља Совјетске републике. „Треба напрегнути све снаге, распоредити револуционарну енергију и Колчак ће врло брзо бити разбијен. Волга, Урал и Сибир могу и морају бити заштићени и поново заузети“, писао је вођа светске револуције.

Ускоро, као резултат контраофанзиве Црвене армије, белогардејци су почели муњевито да се повлаче назад у Сибир. Сам врховни владар пао је у руке непријатеља и био стрељан 7. фебруара 1920. године.

Колчаково острво

После завршетка Грађанског рата имена вођа пораженог белог покрета, укључујући адмирала Колчака, тонула су у заборав. Совјетска наука почела је да игнорише и допринос Александра Васиљевича као научника. Међутим, године су пролазиле, а острво названо по највећем непријатељу бољшевика није мењало име и као такво се појављивало на совјетским картама.

Тек 1937. године власти су се сетиле и на брзину га назвале по другом учеснику Руске поларне експедиције из 1901. године, подофициру Јакутске козачке војске, Степану Расторгујеву.

И у тој брзини нико није обратио пажњу да је у Карском мору тада већ постојало Рaсторгујевљево острво. Забуна са два истоимена острва разрешена је 2005. године, када је једном од њих враћено старо име.