Војни пилоти су сваког дана током рата гледали смрти у очи, али су веровали да су безбедни све док се нису бријали пре поласка у борбу. Ово је било једно од најстрожих правила међу совјетским асовима који би се понекад обријали увече уочи мисије, али никад истог дана пре полетања.
„Устајали смо пре зоре, неколико сати пре него што је требало да се појавимо на зборном месту ескадриле. Умивали смо се, али никад бријали. Бријали бисмо се само увече. Једном се Петја Говоров обријао током дана када су светла погашена и тада се изненада огласио сигнал за узбуну. Није имао времена да заврши бријање, само је обрисао пену са лица. Није се вратио... Зато је бријање пре лета лош знак”, рекао је пилот у пензији Јуриј Хухриков, припадник 566. пука офанзивне авијације.
Савремени пилоти и космонаути такође пре лета избегавају бријање, као и интервјуе, цвеће и фотографисање.
И најмања амајлија могла је да спречи смрт војног пилота све док ју је он држао уз себе, веровали су совјетски пилоти који су се борили у рату против нациста. Сви они су имали различите ситнице које су на први поглед изгледале безначајно, али су својим власницима решавале питање живота и смрти.
„Коља Прибилов, талентовани, Богом дани пилот, носио је током читаве године исту зимску униформу. Чак и лети! Рекли су му: 'Промени је, презнојаћеш се!' – 'Не! Ово је срећна униформа, неће ме оборити док је носим' – одговорио је”, испричао је Григориј Черкашин, припадник 672. пука офанзивне авијације.
Други пилоти су имали срећне табакере, сатове, па чак и православне иконе, упркос општој друштвеној антипатији према религији у совјетско доба.
Важан део овог сујеверја био је у томе да се амајлија чува у тајности од других колега, јер је могла да изгуби своја магијска својства ако би се пилот њоме хвалио.
Совјетски пилоти су веровали у магију бројева и неки од њих су им уливали страх. Масовно се веровало да бројеви 3, 4, 33 и 44 носе лошу срећу и зато се сматрало да су ови летови најризичнији са највећом шансом да пилот буде оборен.
Зато су, када би злосрећни летови дошли на ред, совјетски пилоти чинили све у својој моћи да мисију изведу што брже и да се што пре врате у базу.
Верујући да могу да преваре смрт, совјетски пилоти су практиковали размену личних предмета са колегама. Веровали су да ће то збунити и одвратити смрт.
Пилоти су размењивали неке ситнице, а понекад и комаде одеће, надајући се да ће обојица учесника размене тако избећи несрећу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу