8. августа 1981. године посада 255. летачког одреда извела је летове на хеликоптеру Ми-6 у оквиру експедиције са циљем истраживања налазишта нафте. У паузи између летова хеликоптер је узео гориво у Калампуру (Јамало-Ненецки округ, 2.400 километара од Москве). Заједно са теретом хеликоптер је узлетео, али пет минута касније на висини од 150 метара оба мотора су му отказала.
Посада од пет чланова извела је принудно слетање хеликоптера у мочвару 60 километара југоисточно од града Тарко-Сале. Нико није повређен, али хеликоптер је значајно оштећен.
Истрага је утврдила да су приликом пуњења горива у резервоаре радници Тарко-Салинске експедиције заједно са бензином грешком улили и воду. То је био разлог што су мотори отказали.
За 40 година хеликоптер није извађен из мочваре, али неко је украо његов репни део и моторе. Током 40 година у градским и локалним медијима такође није било информација о планираној евакуацији хеликоптера.
Притом Ми-6 није једина совјетска летелица која је остала напуштена усред шуме. На само сат времена од Москве у рејону Луговаја града Лобња може се видети напуштени Ан-2 из 1949. године, такозвани „кукурузник“. Њега је купио и поставио власник кафеа.
Још један авион Ту-134, произведен 1974. године, налази се на обали мора 50 километара од Владивостока на територији бившег логора. Према информацијама локалних медија, њега је купио и донео локални предузетник. Планирао је да авион рестаурира, а да поред њега подигне хотел, али пандемија вируса корона му је пореметила планове. Сада код напуштеног авиона долазе локални становници и туристи ради фотографисања.
Најимпресивније међу напуштеним летелицама изгледа екраноплан „Луњ“, једини борбени хибрид авиона и брода, који се налази у напуштеном стању на обали Каспијског мора у Дербенту (Република Дагестан, око 2 хиљаде километара од Москве).
Изградња екраноплана почела је у фабрици „Волга” у Нижњем Новгороду (422 километра од Москве) 1983. године. 1986. године је поринут. „Луњ” је био намењен за ракетне нападе на непријатељске бродове, а максимална брзина му је била 500 километара на час.
1990. године „Луњ” је предат на пробно коришћење, али годину дана касније пројекат је стопиран због распада СССР-а и прекида финансирања. Екраноплан се дуго налазио у граду Каспијску, где је тестиран. У јулу 2020. године пребачен је на територију парка „Патриот” у Дербенту, где би требало да буде главни експонат. Не зна се када ће парк бити завршен, али мештани и туристи из разних градова Русије већ се фотографишу са главним „морским чудовиштем” Дагестана.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
