Како су бивши војници Вермахта и СС-а постали познати совјетски глумци

Л.Лупов/Sputnik
Неки од њих су најпре морали да прођу кроз логоре, док су други успели да сакрију своју прошлост.

1. Народни уметник Естонске ССР

1942. године деветнаестогодишњи Естонац Каљо Кијск мобилисан је у састав 20. гренадирске дивизије СС-а (1. естонске). После тромесечне обуке на полигону СС-а „Хајделагер“ у Пољској упућен је на одбрамбену линију Таненберг у источној Естонији, где су се на лето исте године водиле крваве битке против офанзивних јединица Црвене армије.

Положаји немачке војске били су изложени масовном бомбардовању из ваздуха и непрекидној ватри совјетске артиљерије. Кијск, који је био припадник одреда противваздушне одбране, присећао се да из страха да ће му пући бубне опне у тој неподношљивој буци није смео да затвори уста која су му непрекидно била пуна песка. 

У септембру 1944. године линија Таненберг је пробијена и немачка војска се повукла са својих положаја. Каљо Кијск, сматрајући да је довољно ратовао, није отишао заједно са њима и вратио се кући у округ Вирума.

Након што је Црвена армија ослободила Естонију, локална служба безбедности у Кијску је почела да поставља питања: чиме се бавио за време рата и зашто њега, који је био одговарајућег узраста, нису мобилисали у немачку војску? Каљоа је спасао отац: рекао је да су заједно радили у индустрији уљног шкриљца у граду Силамае и да зато нису били обухваћени мобилизацијом.

Читав даљи живот Кијск је посветио кинематографији. Притом се опробао и као глумац и као редитељ. Снимио је 17 филмова што је велики успех не само у малој Естонији, него и у читавој земљи. 1980. године добио је звање Народног уметника Естонске ССР, од којег је било значајније само звање Народног уметника СССР-а.

Каљо Кијск је брижно чувао тајну своје ратне прошлости. За његову припадност СС јединицама знали су само његови најближи пријатељи. Тек после распада СССР-а, након што је Естонија стекла независност, шира јавност је сазнала његову тајну. 

2. Народни уметник СССР-а

За 50 година своје каријере један од најпрослављенијих летонских глумаца Хариј Лијепиниш одиграо је преко 250 улога у позоришту и на филму. Међутим, пре него што је стекао славу, Лијепиниш је морао да прође кроз рат и ГУЛАГ.

1944. године, када је будући глумац имао 17 година, мобилисан је као „хиви“ (добровољни помоћник) у немачку војску. Ови људи сакупљени (често не на добровољној бази) међу совјетским становништвом радили су као утоваривачи, санитарни радници, механичари, носачи муниције и обављали друге помоћне послове за Немце. Хариј је био помоћник у саставу ПВО.

Ускоро је Лијепиниш заједно са остацима групе армија „Север“ остао блокиран у западној Летонији у такозваном Курландском џепу. Оне снаге које нису евакуисане у Немачку преко мора, држале су се ту све до капитулације нациста.  

Хариј није планирао да бежи у Немачку. Кад је рат завршен, вратио се у Ригу, где је ускоро ухапшен као колаборациониста и послат на север СССР-а у руднике угља у Воркути.

13. априла 1946. године Савет министара СССР-а донео је одлуку „О повратку у отаџбину репатријаната: Летонаца, Естонаца и Литванаца“, на основу које су амнестирани представници балтичких народа који су на неки начин сарађивали са Немцима за време рата. Међу њима је био и Лијепиниш. Убрзо после повратка у Ригу потпуно се посветио позоришту и филму. 1988. године је добио звање Народног уметника СССР-а.

Захваљујући својој несловенској спољашности, балтички глумци су у совјетским филмовима често играли улоге странаца: Енглеза, Американаца и, наравно, Немаца у филмовима о Другом светском рату.

Хариј Лијепиниш није био изузетак. Између осталог, одиграо је улову фелдмаршала Ериха фон Манштајна у филму „Контранапад“, официра СС-а у култној совјетској серији „Дуги пут у динама“ и улогу у филму споменутог Каља Кијска „Лудилоˮ.

3. Заслужни уметник Летонске ССР

1944. године седамнаестогодишњи становник Риге Виктор Лоренц је мобилисан у састав Летонског добровољачког легиона СС-а. Упркос називу, мобилизација се спроводила и на принудној основи.

После рата Лоренц се нашао у једном од контролно-филтрационих логора НКВД-а на Далеком истоку. Кроз овај логор су прошли неки грађани СССР-а који су служили у немачкој војсци, били ратни заробљеници или живели на територији под немачком окупацијом. Међутим, после амнестије балтичких колаборациониста 1946. године вратио се у Летонију.

Након што је 1961. година завршио Свесавезни државни институт за кинематографију (данас: Сверуски), Виктор Лоренц је постао први професионални летонски филмски сценариста.

Још током школовања Лоренц је написао свој први сценарио, заснован на његовој ратној прошлости у СС-у. Наслов је био „Отаџбино, опрости!“ Филм је говорио о три пријатеља који су мобилисани у Летонски легион у Другом светском рату.

Сценарио је објављен у московском алманаху, али је био превише храбар за тадашњу кинематографију. Тако да су се тек 1964. године стекли услови да буде снимљен.

Филм „Свега се сећам, Ричарде“, премијерно приказан три године касније, са Харијем Лијепинишом у главној улози, прошао је ригорозну цензуру, али је ипак пуштен у биоскопе широм СССР-а. Само у Летонији је приказан у мањем обиму, само у неколико малих биоскопа, без рецензија и спомињања у локалним медијима. 1992. године емитована је комплетна верзија филма под називом „Камен и крхотине“.

Заслужни уметник Летонске ССР, Лоренц се није задржао само на послу сценаристе, него је и глумио у бројним филмовима. По иронији судбине 1985. године опет је обукао униформу СС-а. У једном од најстрашнијих филмова о Другом светском рату „Дођи и види“ одиграо је улогу штурмбанфирера који казненом одреду издаје наређење да ликвидира становнике белоруског села.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“