Како је један козак прешао 8.800 километара на коњу

Russia Beyond
Козак Дмитриј Пешков прешао је пут од Благовешченска на Далеком истоку Русије до Санкт Петербурга, тадашње престонице Руске Империје, дуг 8.800 километара на малом, али издржљивом коњу. До краја путовања стекао је статус националне звезде и чак се упознао са руским царем.

Монголски коњ

Пешков, официр царске војске са чином „сотника“, дошао је на идеју да крене у велику експедицију, која је била надахнута ранијим успесима путника и официра Михаила Асејева. Овај је, наиме, 1889. на коњу прешао пут од града Лубна (Полтавска област, Украјина) до Париза, дуг око 2.500 километара.

Пешков је замислио знатно захтевнију руту. Планирао је да крене из Благовешченска, града на источном крају Руске Империје, и да стигне до Санкт Петербурга, прелазећи 8.800 километара у седлу.

Дмитриј Николајевич Пешков, амурски козак

30-годишњи официр без породице тражио је од претпостављених да му дају одсуство од шест месеци које је планирао да проведе на путу.

Пешков је изабрао расу коња за који је сматрао да ће најбоље поднети изазове путовања. Упркос ниском расту и неугледном изгледу, 13-годишњи пастув монголске расе, познате по издржљивости и подношењу тешких услова, био је најбољи избор за путника који се спремао на невероватно дуго путовање у тешким временским условима хладнијег дела године.

7. новембра 1889. Дмитриј Пешков је, набавивши коња, новац и потребне документе и осигуравши довољно слободног времена, кренуо на дуго путовање према Санкт Петербургу и националној слави.

Благовешченск

Језива хладноћа

Пешковљево путовање било је изузетно напорно од почетка. Скоро на самом старту официр је морао да пређе реку која се још није заледила, упркос хладноћи.

„Тражио сам да ме са коњем пребаце на другу обалу у малом чамцу. Пристали су на то за три рубље. Обећао сам им додатну рубљу за вотку. Коњу смо везали ноге и ставили га у чамац. Ја сам га држао“, записао је Пешков у дневнику.

Пешков, чије су белешке са путовања углавном хладне и концизне, показао је извесне емоције када је на почетку путовања описао временске услове.

Дмитриј Пешков

„Од синоћ је почела таква олуја да се буквално није видела светлост дана. Јахање по овом времену је убитачно. Једва сам успео да назрем град Мариинск, тако је беснела олуја. Смрзли су ми се образи, нос, брада и део десне шаке који није био покривен рукавицом“, гласи један од емотивнијих пасажа из његовог дневника.

Мада је путовање напредовало и пејзаж се мењао, у Пешковљевим белешкама једна констатација је стално присутна: „Време је ужасно“. Понекад је јахач морао да сиђе с коња и трчи поред њега како би загрејао стопала.

Иркутск, Кировски трг, крај 19. века

Осим лошег времена, путник се суочавао са недостатком хране, главобољама које се често спомињу у дневнику, гамади која га је мучила током ноћи,  а чак је успео да избегне и покушај хапшења од стране патроле у Томску, која је грешком помислила да је он одбегли робијаш.

Долазак у Санкт Петербург

Међутим, како је време пролазило, Пешков се све више привикавао на номадски начин живота. „Данас је пет месеци како сам почео путовање. Чини ми се да ће ми, када се заврши, недостајати, толико сам навикао на овај номадски, цигански начин животаˮ, записао је Пешков у свом дневнику.

Како је путовање напредовало и официр се приближавао Санкт Петербургу, вести о његовом смелом подухвату почеле су да пристижу у градове пре него што би у њих стигао. Његова слава му је претходила.

„Срео сам неколико непознатих људи који су ме поздравили речима: Добар дан, господине Пешков! Био сам врло изненађен“, записао је официр у Казању.

Казањ

Прошавши кроз Москву у мају 1890. године, Пешков је кренуо ка крајњем одредишту, Санкт Петербургу.

Иако у то доба није било савремених система комуникације, вест о његовом путовању некако се проширила од уста до уста и ускоро стигла до Зимског дворца, резиденције руског цара.

Кад је напуштао Москву, Пешкова је испратила гомила поклоника, који су га неко време пратили. У Санкт Петербургу му је такође приређен дочек.

Санкт Петербург

Ујутро 19. маја 1890. године Дмитриј Пешков се приближавао Санкт Петербургу. Свечано су га дочекали почасни пук и дувачки оркестар. Док је улазио у руску престоницу пратило га је раздрагано клицање гомиле која се дивила његовом успеху.

Дмитриј Пешков

Цар Александар III одликовао је Пешкова Орденом свете Ане 3. степена и наредио да се ово путовање, које је првобитно било лична Пешковљева иницијатива, прогласи за војну експедицију, што значи да је Пешков требало да добије новац и слободно време од службе.

Војска му је дала шест месеци одсуства које је провео на ходочашћу у Палестини, пре него што је наставио своју успешну каријеру у царској војсци Русије.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“