Последња победа Немаца над Црвеном армијом у Другом светском рату

Група снајпериста дивизије „Херман Геринг“ у Кубшицу, насељеном месту источно од Баутцена.

Група снајпериста дивизије „Херман Геринг“ у Кубшицу, насељеном месту источно од Баутцена.

Archive photo
Превелике амбиције једног пољског генерала проузроковале су неочекивани пораз совјетских трупа.

У априлу 1945. године совјетске трупе су незадрживо напредовале према Берлину, срцу Хитлерове Немачке. Територија Трећег Рајха се великом брзином сањивала, а њене оружане снаге су се буквално топиле из дана у дан.

Ретко ко је тада могао замислити да ће у тим условима, на прагу коначног пораза нацизма, Вермахт успети да нанесе пораз Црвеној армији. Али управо се то догодило.

Успешна офанзива

Совјетски јуришни топ ИСУ-122 Првог пољског тенковског корпуса прелази преко реке Нисе, април 1945.

Свој последњи тријумф у Другом светском рату Немци су прославили у Саксонији. Ту су према Дрездену напредовале јединице 52. армије и Друга армија Пољске војске. Та армија је формирана на територији СССР-а углавном од Пољака, била је опремљена совјетским оружјем и потчињавала се совјетској војној команди.

У почетку су совјетске и пољске трупе напредовале прилично добро. Форсирале су реку Нису 16. априла и пробиле непријатељску одбрану, а након три дана кренуле у јуриш на стратешки важан град Бауцен, од кога су Немци направили јако упориште. Остаци гарнизона и одреди добровољаца фолксштурма држали су се у старој тврђави Ортенбург.

Тенкови Панцер V Пантер и гренадири „Хермана Геринга“ на маршу, пролеће 1945.

У то време су се јединице Првог тенковског корпуса друге пољске армије приближиле Дрездену. Командант армије генерал Карољ Сверчевски био је буквално опседнут идејом да заузме један од најважнијих немачких центара. Сањао је о томе да управо пољски војници први уђу у град. Испоставило се, међутим, да је та његова жеља одиграла фаталну улогу у поразу који је уследио.

Неочекивани напад

Замак Бауцен.

Подстакнуте успешним продором на запад, совјетске и пољске трупе су превише брзо рашириле своје формације. Тенковске и механизоване јединице су се одвојиле од сопствене позадине и устремиле се на Дрезден. Немци су то одмах искористили.

Концентрисали су велике снаге, укључујући и елитну падобранско тенковску дивизију „Херман Геринг“, и ударили са крила на трупе које су напредовале према Дрездену, да би 21. априла потпуно одсекле и опколиле главнину снага Друге армије Пољске војске и неколицину совјетских јединица. Како је у својим мемоарима написао командант Првог Украјинског фронта маршал Иван Коњев, „предузимајући прилично снажан контранапад са крила Хитлеровци су се надали да ће створити кризну ситуацију на читавом левом крилу наших трупа и утицати на ток операције на главном, берлинском правцу“.

У немачкој контраофанзиви сломљено је неколико совјетских и пољских јединица. Ситација је била погоршана и чињеницом да је Немачко ратно ваздухопловство у том делу фронта успоставило привремену доминацију у ваздуху јер је главнина совјетске авијације била ангажована у бици за Берлин. Коњев је наредио јединицама да заједничким напорима анулирају овај немачки продор, али је тај план готово одмах пропао. Испоставило се, наиме, да је совјетским трупама било крајње тешко сарађивати са пољским савезницима.

Карољ Сверчевски

Сверчевски није схватао ситуацију озбиљно, сматрајући да ће непријатељски продор бити анулиран у најкраћем могућем року. Први тенковски пољски корпус наставио је да напредује ка Дрездену. Тек у подне 22. априла генерал је сагледао размере катастрофе која је била на помолу и издао наређење тенкистима да крену назад у правцу Бауцена. Исте вечери су тенкови пристигли и одмах ступили у борбу, али у целини гледано нису ништа постигли.

Због погрешних процена команде пољске трупе је обузела паника и у њиховим редовима је настао хаос. Артиљеријске јединице су остале без пешадијске подршке и очајнички су покушавале да зауставе надирање Немаца, трпећи велике губитке. Дезоријентисани одреди су губили везу са штабом па су по хитном поступку подређени команди 52. армије.

Пољски тешки тенк ИС-2 и оклопни транспортер Universal Carrier заробљени у Бауцену.

Чак и у тој катастрофалној ситуацији Друга армија Пољске војске је са три пешадијске дивизије наставила да напредује ка Дрездену. Маршал Коњев је 4. априла морао лично да се умеша и заустави њено напредовање на запад. Један пољски официр је касније жучно прокоментарисао потезе свог команданта: „Мора да је Сверчевски био пијан кад је издавао наредбе“.

Непотребна победа

Совјетске и пољске трупе су тешком муком успеле да пробију обруч. У покушају да се извуку из Вајсенберга јединице Седмог гардијског механизованог корпуса су поднеле велике губитке. Преживела је само трећина људства. Генерал Владимир Максимов, који је командовао овим пробојем, тешко је рањен, а након тога и заробљен. Убрзо затим је умро у заробљеништву.

Немачки тенкисти разгледају уништен пољски самоходни тенк ИСУ-122 у насељу близу Бауцена.

Једина јединица која је и даље напредовала ка Дрездену била је Девета пољска пешадијска дивизија. Она је 26. априла добила наређење да одступи од Дрездена. Међутим, у повратку је упала у заседу и претрпела огромне губитке. Истога дана војници дивизије „Херман Геринг“ коначно су потиснули совјетску војску из Бауцена.

Немци су покушали да развију овај успех и наставе кретање на исток, али их је зауставила свежа совјетска Пета гардијска армија. Тако су немачке трупе постигле локални успех али не и главни циљ – нису успеле са крила да нападну Црвену армију која је напредовала према Берлину.

Гренадири дивизије „Херман Геринг“ после битки за село у околини Бауцена.

Друга пољска армија је изгубила преко 8.000 људи (убијених, рањених и несталих без трага), што је петина њеног људства. Губици совјетских и немачких трупа нису познати.

Сверчевски није заузео Дрезден, о коме је толико маштао. Град је пао у руке Црвене армије тек 8. маја, након капитулације Немачке.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“