Тенк од кога су зазирали западни савезници: National Interest се присетио тешког тенка ИС-3

Амерички часопис The National Interest публиковао је текст са насловом „Тешки тенк ИС-3: руско супероружје за које никада нисте чули“. Према мишљењу Калеба Ларсона аутора овог текста који редовно пише за овај амерички часопис, очекивања совјетских конструктора од ИС-3 су била таква, да он буде намоћнији тешки тенк Совјетског Савеза кога одликује веома снажно основно наоружање и практично непробојна оклопна заштита.

Једна од карактеристичних особина ИС-3 био је његов шиљати „штукин нос“ који се налазио у предњем делу корпуса тенка (испред место возача). Ово специфично закошење је имало за циљ смањење тежине тенка кроз употребу мање количине оклопа, која је истовремено пружала једнаку заштиту. Поред тога, ИС-3 је имао „пљоснату“ округлу куполу, што је тенку давало низак профил на бојишту, чиме је постао сложенија мета за противничке тенкове и остала противтенковска оруђа- преноси интернет портал РГ.

Ипак, један од главних недостатака овог тенка била је чињеница да се топ није могао спустити довољно ниско као на другим оруђима (недовољан вертикални угао оруђа/ елевација, примедба преводиоца). Ово је посебно било незгодно када би, на пример, ИС-3 заузео положај на гребену брда. Међутим, овај ризик се сматрао прихватљивим, јер је ИС-3 као главно офанзивно оружје замишљен за употребу на равном терену.

Поред изузетно снажне оклопне заштите, овај тенк је био наоружан тенковским топом, са тада изузетно великим калибром 122мм. Сама ова чињеница говори да је у то време ИС-3 није имао конкуренцију када је у питању основно ударно наоружање на копну.

Иако је Совјетски Савез развио ИС-3 док је Други светски рат био још увек у току (његова задња фаза), у службу је ушао тек после завршетка активних борбених дејстава у пролеће 1945. године. Међутим, учествовао је у другим војним сукобима, јер је Совјетски Савез извозио ИС-3 у савезничке земље које су се налазиле широм света (посебно регион Блиског Истока). Наиме, неколико модификованих ИС-3 служило је у египатској војсци током шестодневног рата против Израела. На ужас Израелаца ови тенкови су могли да издрже директне поготке кумулативних граната калибра 90мм са којим су били наоружани основни борбени тенкови М48 Patton, укључујући и остала противоклопна средства.

Међутим, ови тенкови су имали и своје слабе тачке. То су поред горе поменуте ограничавајуће елеавације основног оружја односило на његов дизел мотор, који је могао да генерише недовољних 600 коњских снага. Овај мотор је по својој конструкцији и перформансама био погоднији за употребу на средњим тенковима Т-34, док је на ИС-3 који је био готово 20 тона тежи, утицао на смањење његових параметара покретљивости (убрзање, максимална брзина) као и на досег (у км) са пуним резервоаром горива.

ИС-3 је имао велики психолошки ефекат на савезничке официре када су га по први пут угледали у тенковском ешалону на заједничкој војној паради савезничких снага која је одржана у Берлину 7. септембра 1945. Његов робусни и помало застрашујућ изглед подстакао је западне конструкторе да развију своје пројекте тешке оклопне борбене технике. Неки од њих, попут америчког тешког тенка М103, промашили су велика очекивања јер су и они попут ИС-3 патили од проблема недостатка довољно потентног мотора.

У целини, ИС-3 није био тако успешан пројекат како су се надали совјетски контруктори. Поред тога, совјетска тенковска школа је временом одлучила да напусти концепт развоја тешких тенкова у корист лакших, универзалних, који су комбонивали параметре велике брзине и покретљивост са добром оклопном заштитом и ватреном моћи. Али ипак, не може се рећи да совјетски ИС-3 по свим својим параметрима није био тенк који је својом појавом знао да утера страх у кости потенцијалних непријатеља СССР и његове Црвене армије.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!