Похабана руска рубља: Које се новчанице сматрају за оштећене и где завршавају?

Reuters
Неке руске новчанице морају бити замењене после само годину дана коришћења, а око 500 кг новчаница за сат времена претварају у кашу.

Руске новчанице за разлику од кованог новца имају врло кратак животни век, што зависи од њихове вредности: на пример, новчаница од 1.000 рубаља у просеку се користи око три године, док је новчаница од 10 рубаља похабана после само шест месеци, јер се много чешће користи. Од 2010. године вредност од десет рубаља прешла је на кованицу, а оне могу бити у оптицају низ година.

Која се новчаница сматра истрошеном? 

Наравно, старост новчанице није разлог за њено повлачење из употребе. Новац се може прогласити оштећеним знатно раније, јер су критеријуми сасвим прецизни. На пример, ако се новчаница испрља и због прљавштине су њене боје 8% или више затамњене, она више није за  употребу. Овај критеријум се проверава помоћу специјалног инструмента или поређењем са неком новчаницом која је већ избачена из употребе.

Неколико новчаница са похабаном новчаницом од 10 рубаља

Ако се на новчаници налазе додатне ознаке које су утиснуте или исписане руком, а дуже су од два симбола, новчаница такође мора бити повучена. Такође, сматра се да је новчаница оштећена ако садржи било какву мрљу која је у пречнику већа од 5 милиметара.

Новац са мрљама

Важно је и стање папира. Новчанице се, наиме, често цепају на крајевима. Ако је макар и једно оштећење цепањем дуже од 7 милиметара, новац је оштећен. Исто важи и за новчанице са рупом од 4 милиметра или више. Новчаница је оштећена и ако је поцепана, па залепљена селотејпом. Исто се односи и на новчанице које су избледеле или им недостаје неки део као ћошак (најмање 32 квадратна милиметра) или има искидане ивице (5 милиметара или више).

Новчаница од 500 рубаља залепљена селотејпом

Постоји једно правило: 55% новчанице мора бити неоштећено, што значи да се њоме може извршити плаћање, и у том случају може бити замењена за нову новчаницу у банци. Новчанице са извесним оштећењем такође морају да приме сви продавци приликом куповине. Било какав покушај продавца да одбије овакву новчаницу је противзаконит.

Како су Совјети уништавали оштећен новац?

Оштећене новчанице морају бити уништене како би нове заузеле њихово место. У СССР-у ликвидација оштећених новчаница обављала се само у Москви. Најпре су новчанице „поништаване“ у главном магацину Државне банке СССР-а, тако што су на њима прављене округле рупе. (80-их година догодило се да су папирни остаци од овог бушења новчаница продавани као конфете на пијаци.) Након тога новчанице су уништаване у фабрици папира „Гознак“ („Государствени знак“ односно „Државни знак“). Стављане су у специјалне велике лонце у којима се помоћу водене паре под високим притиском скидала сва боја с њих, а оне се претварале у влакна. Овај метод се не користи од распада СССР-а, јер је веома скуп и еколошки штетан.   

Постојао је и други метод за уништавање новчаница у СССР-у: спаљивањем. Стручњаци су желели да ове новчанице користе као гориво, јер папирни новац ослобађа високу температуру. Међутим, испоставило се да је то превише компликовано. Није измишљен аутоматски начин за убацивање новчаница у пећ, па су то морали ручно да раде радници под контролом неколико надзорника. Због високих температура овај посао је био врло опасан. Такође, није било довољно оштећених новчаница да би пећ могла да ради ноћу и дању, па је морала или да узима другу врсту горива или да буде неактивна, што је било тешко изводљиво и неисплативо.

Савремена технологија

Данас се уклањање оштећених новчаница обавља у неколико великих градова Русије, укључујући Москву, Санкт Петербург и Новосибирск (2.800 километара југоисточно од Москве). Овај процес се обично обавља у зградама главних филијала Банке Русије за федералне јединице земље. Новац се тамо допрема из комерцијалних банака, а затим га машине сортирају у три типа: нормалне (које се враћају у оптицај), оштећене и сумњиве. Последње се прослеђују експертима чији је посао да провере да ли су новчанице истрошене или лажне. Ови људи користе различиту опрему и морају бити врло опрезни током провере. На пример, поцепане и залепљене новчанице морају поново вратити у делове, а да их притом додатно не оштете.

Поништене новчанице

Оштећене новчанице затим се уништавају у две фазе. Најпре се машински уситњавају, а затим претварају у кашу која се пресује у брикете. Овај процес може да обради 500 килограма новчаница на сат. Брикети се затим односе на депонију као отпад четврте категорије (најбезбеднији за околину).

Што се тиче кованог новца, и он се мора прегледати пре него што је проглашен за оштећен. Главни критеријум је да 75% првобитне масе мора бити нетакнуто како би се новчић могао користити као платно средство. Оштећени новчићи одлазе у ковницу новца у Санкт Петербургу где се пресују и добијају таласаст облик.

Експерименти су показали да се папирна маса некадашњег новца очишћена од штампарског мастила може користити као грађевински материјал за термалну изолацију. Па ипак, количина уништених новчаница и даље је превише мала да би ово могло да добије индустријску примену.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“