„Потмуо шум, као дубок уздах, а онда мртва тишина“: Најстрашнији земљотреси у историји СССР-а

Разарање Ашхабада

Ашхабад, 6. октобар 1948.

Станислав Корытников/Sputnik

6. октобра 1948. године око један сат после поноћи престоницу Туркменске ССР Ашхабад погодили су снажни потреси од 7 до 10 степени Рихтера. Слабе приземне куће од земље, које су углавном чиниле град, почеле су да се распадају, сахрањујући под собом многе његове становнике.

„Нестало је струје... У потпуном мраку који је завладао током неколико секунди се чула ломљава кућа које падају, пуцање носећих греда“, присећао се потпуковник медицинске службе Тихон Болдирјев. „Потмуо шум, као дубок уздах, пронео се градом, а одмах затим је наступила мртва тишина. Ваздух је био препун густе загушљиве прашине. Ни звука, ни вапаја за помоћ, ни гласа од животиња, као да је под рушевина помрло апсолутно све живо. Тек после неког времена почели су да се појављују први знаци живота: узвици који траже помоћ, стењање повређених, дечји плач, нарицање за погинулима.“ 

У индустријским предузећима, којих је у Ашхабаду било преко две стотине, долазило је до пожара. Становници су покушавали из рушевина да извуку своје ближње, често без успеха. Поред свих ужаса, из порушеног локалног затвора побегли су затвореници, који су у станицама милиције покупили оружје. У граду су почеле пљачке, разбојништва и убиства.

Ашхабад после земљотреса

Государственный архив Туркменистана

Како би се спасли људи и отклониле последице катастрофе, у Ашхабад су упућени војска, снаге милиције, медицинско особље, лекови, храна, одећа, грађевински материјал и техника. С обзиром да су све болнице биле порушене, пољске болнице су организоване на улицама. Због могућности гангрене због врелине лекари су повређенима морали да ампутирају удове, који би у нормалним условима били спасени.

Један од најразорнијих земљотреса у историји однео је животе од 30 до 100 хиљада становника Ашхабада и околине. 1949. године престоница Туркменистана почела је да се гради практично из темеља.

Уништење Северо-Куриљска

Северо-Куриљск пре цунамија

Pastvu.com

5. новембра 1952. године 130 километара од полуострва Камчатка у Тихом океану се догодио снажан земљотрес од 9 степени Рихтера. У 5 сати ујутро подземне потресе осетили су становници приобалних рејона Совјетског Савеза.

Разарања у насељима су била релативно мала: пукотине у земљи и напукнути зидови зграда. Међутим, земљотрес је изазвао много страшнију појаву: цунами. А он је био фаталан за један совјетски град.

Северо-Куриљск после цунамија

Pastvu.com

Први талас је ударио у Северо-Куриљск на острву Парашумир курилског архипелага 20 минута после земљотреса. „...Нисмо стигли да дођемо до градске управе, кад смо зачули снажан хук, а затим тресак из правца мора“, присећао се поручник државне безбедности Дерјабин: „Када смо се осврнули, видели смо водени зид велике висине, који је са мора јурио на острво... Дао сам наређење да се отвори ватра из личног оружја и виче: 'Иде вода!' уз истовремено повлачење ка брдима. Када су чули буку и вику, људи су почели да беже из станова у ономе што су имали на себи (већина у доњем вешу и боса) и да трче ка брдима.“

Пола сата после првог таласа наишао је други, још разорнији талас висок 20 метара. Људи су  до тада, мислећи да је све већ готово, сишли са брда  и вратили се кућама. Зид воде који се на њих обрушио изазвао је највећу несрећу. „Свуда по земљи била су разбацана тела...ˮ - присећао се Лав Домбровски: „Један човек је висио са дизалице. Само једна кућа није порушена, направљена од плоча. Али остала је само њена основа, док су кров, врата и прозори били одваљени“. 

Северо-Куриљск после цунамија

Pastvu.com

Трећи талас који је убрзо уследио однео је у море све оно што се могло однети. Поред обале у води, измешане са телима, пливале су читаве куће, кровови и крхотине. Према званичним подацима, у несрећи у Северо-Куриљску погинуло је 2.336 особа, преко половине становника града.

Трагедија у Јерменији

Спитак

Александр Гращенков/Sputnik

Земљотрес у Спитаку снаге 9 степени Рихтера трајао је само пола минута, али за то време је порушена половина Јерменске ССР. Енергија ослобођена у зони раседа земљине коре 7. децембра 1988. године била је једнака експлозији десет атомских бомби бачених на Хирошиму.

Епицентар разорног земљотреса био је град Спитак на северу земље. „Најпре се чуо јак тресак. Неколико секунди касније земља је почела да дрхти. Потрес ме је бацио метар и по у страну“, каже Гајк Маргарјан. „Устао сам, покушао да изађем из собе, али нисам успео, јер се за неколико секунди поновио удар и земља је почела тако да се тресе да није могло да се стоји на ногама. 

Други удар је био знатно снажнији од првог. Вишеспратнице су падале као куће од карата, сахрањујући оне који нису успели да се извуку. Асфалт се подигао и форирао таласе. У оближњим планинама појавила се пукотина дубока 6 метара и дуга 37 километара.

Од града Спитак практично ништа није остало. Осим тога, у земљотресу је страдало још двадесетак градова и око 300 села. Погинуло је од 25 до 45 хиљада људи, 140 хиљада људи до краја живота је живело са инвалидитетом, а преко пола милиона је остало без крова над главом.

Спитак, 9. децембар 1988.

Мартин Шахбазян/ТАСС

Јерменији су у помоћ упућени сви расположиви ресурси Совјетског Савеза. 111 земаља света у зону земљотреса је послало хуманитарну помоћ. Уз помоћ снага војске и добровољаца из  рушевина је спасено 16 хиљада људи, а из погођених рејона укупно је извучено преко 40 хиљада повређених.

Спитак

Игорь Михалев/Sputnik

„Најстрашнија ствар нису били погинули, покривени теписима, ћебадима, прекривачима на цветиће, који су лежали на стадионима, скверовима или просто преко разваљених тротоара, “ присећала се новинарска Наталија Козлова. „Најстрашнији су били преживели. Они су се кретали споро, као авети, нико од њих више није викао и чак су тихо говорили... Ови људи су одговарали на питања, ако бисте их нешто питали, ако бисте их узели за руку и водили, ишли би с вама, али ако бисте им пустили руку, они би се окренули и одлазили у супротном смеру.“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!