Највеће победе руске војске над Наполеоном

Рихард Кнотељ
Није било лако савладати француског императора на бојном пољу. Руској војсци је то пошло за руком неколико пута.

Битка код Малојарославеца

19. октобра 1812. године Наполеонова Велика армија, која је преко месец дана провела беспослена у Москви, напустила је опустошени и спаљени град и почела да се повлачи у западне провинције руске империје, где је могла да презими. Император је одлучио да прође кроз Калугу, где је планирао да зароби богата складишта са храном намењеном руској војсци.

Руске снаге под вођством главнокомандујућег Михаила Кутузова кренуле су да пресретну Французе. 24. октобра војске су се сукобиле у малом граду Малојарославецу.

Несрећни градић је осам пута прелазио из руке једне у руке друге војске. На крају битке од њега практично није ништа остало. „Улице су се могле препознати само по бројним лешевима који су по њима лежали“, описао је очевидац битке Ежен Лабом унутрашњост Малојарославеца: „На сваком кораку наилазио сам на откинуте руке и ноге и на главе прегажене артиљеријским оруђем које је туда пролазило. Од кућа су остале само рушевине које су се димиле, а испод њиховог пепела могли су се видети полураспаднути скелети.“

Кутузов је на крају наредио својој војсци да се повуче на одбрамбене положаје припремљене јужно од града. Иако је Наполеон успео да прође Малојарославец, Руси су извојевали стратешки важну победу. Ослабљена француска војска није наставила према складиштима у Калуги, него је почела повлачење разореним путем према Смоленску, истим оним путем којим је протеклог лета победнички марширала према Москви.

Победа код Красног

Крећући се према западним границама руске империје смоленским путем, Велика армија је постепено и видно нестајала. Недостајало им је хране, скоро сви коњи били су изгубљени, а почела је да стеже и хладноћа. Осим тога, Французе су непрекидно узнемиравали напади одвојених одреда хусара и козака, а партизани су им стално приређивали заседе.  Неколико руских армија држало се недалеко од Француза, чекајући тренутак да нападне ослабљеног противника. Када се колона француске војске сувише растегла путем од Смоленска до Красног, наступио је повољан моменат. 

Од 15. до 18. новембра одржан је низ борби у којима је руска војска одсецала и један по један разбијала корпусе принца Ежена де Боарнеа, маршала Луја Николе Давуа и маршала Мишела Неја. Сам Наполеон је предводио војна дејства око Красног, намеравајући да сачека заостале снаге. Међутим, када је император сазнао да противник планира да му пресече пут за повлачење, заједно са својом гардом и делом војске се пробио кроз руске утврде и наставио на запад према Орши.

У бици код Красног некадашња Велика армија је изгубила 10 хиљада људи који су рањени или убијени. Осим тога, још 26 хиљада војника је заробљено. „Чим би се мали одреди наших појавили на путу, читаве гомиле Француза су брзо бацале оружје“, присећао се пуковник Ахтирског хусарског пука Денис Давидов.  

Пораз на Березини

Док су борбе код Красног ослабиле Велику армију, битка на Березини ју је коначно уништила. На француском језику се чак појавио израз „то је Березина“, који се користи ако се ради о потпуном поразу или катастрофи.

24. новамбра Наполеон је пришао реци Березини на територији савремене Белорусије, на чијој супротној обали га је очекивала руска Дунавска армија од 24 хиљаде војника адмирала Павла Чичагова. Сам император је располагао са скоро 80 хиљада војника, али само половина њих је била у стању да држи оружје.

Вештим маневром Наполеон је успео да обмане Чичагова, сакривши место преласка преко реке. Али нису сви успели да пређу на другу обалу, када су 28. новембра Французе напале Дунавска армија и армија генерала Петра Витгенштајна од 35 хиљада војника, која је пришла са севера.

Приликом приближавања руске војске на прелазима преко реке завладали су паника и хаос. Французи су се жестоко бранили, борбе су трајале од раног јутра до касне ноћи. „Све се помешало у очајничкој борби“, присећао се припадник 3. швајцарског пука Жан-Марк Бјуси:

„Ми више нисмо могли да пуцамо. Борили смо се само бајонетима, тукли се кундацима... Гомила људи је лежала у снегу. Наши редови су се проредили. Више нисмо смели да погледамо ни лево ни десно, плашећи се да нећемо видети своје другове... Свуд је била само кланица!“

Наполеон, његов штаб, гарда и део војске успели су да побегну из клопке, али његове снаге су претрпеле огромне губитке. Око 50 хиљада људи је погинуло у борбама, било заробљено или се удавило у хладним водама Березине. Руси су изгубили од 4 до 10 хиљада људи.

„Битка народа“

У бици код Лајпцига, познатој као Битка народа, учествовале су армије десетак земаља које су укупно бројале пола милиона људи. Све до почетка Првог светског рата свет није видео тако масовну и крваву битку. 

Руска војска била је главна ударна снага међу армијама Шесте коалиције. Она је чинила скоро половину од 300 хиљада војника којима су располагали савезници. Француски император је под командом имао око 200 хиљада војника.

У близини Лајпцига у Саксонији жестоке борбе су трајале четири дана. У почетку је Наполеон био близу победе. 1. октобра коњица маршала Жоакима Мире пробила је центар савезничке војске и нашла се на само 800 метара од штаба руског, пруског и аустријског монарха. Ситуацију је спасао козачки пук телесне гарде који је задржао непријатеља пре него што је пришао утврђењу.

Пресудни тренутак ове битке био је изненадни прелазак Наполеонових саксонских савезника на страну Шесте коалиције. За њима су уследили вестфалски, виртембершки и баденски одред. Гардејци императора морали су хитно да попуне насталу празнину.

Французи су на крају изгубили битку. Приликом повлачења минери су сувише рано порушили мост преко реке Вајсе Елстер, на тај начин онемогућивши да се спасу снаге заштитнице које су бројале 20 хиљада војника. Наполеон је укупно изгубио до 80 хиљада војника који су погинули, рањени или заробљени. Процењује се да је Шеста коалиција изгубила око 54 хиљаде војника.

Пораз код Лајпцига за Наполеона је имао катастрофалне последице. Изгубио је последњег великог савезника, Баварску, која је прешла на страну његових непријатеља. Убрзо су Французи морали да се повуку из Немачке и Холандије како би могли да заштите сопствену земљу. Како је записао пуковник пруског генералштаба барон Мифлинг: „Тако је четвородневна битка народа код Лајпцига одлучила судбину света“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“