- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Лажни Димитрије I
Legion Media
Ово је прва личност у руској историји која је дошла на царски престо уз помоћ народне буне, и то под лажним именом! Још увек се воде жучне дискусије о идентитету првог лажног цара. Он је у смутно доба тврдио за себе да је царевић Дмитриј Иванович (1582-1591), млађи син Ивана Грозног и његове последње жене Марије. Наводно је успео да избегне атентат 1591. године када је имао само осам година.
„Дмитриј“ је открио тајну боравећи у Пољској где га је краљ Сигмунд III Васа признао као сина Ивана Грозног. Можда му пољски владар није ни поверовао, али је хтео да искористи самозванца за напад на Русију. Дмитриј је окупио неколико хиљада војника и ушао са њима у Русију, захваћену бунтом, и неочекивано је наишао на мноштво присталица које су веровале да је он царски син.
Сергеј Кирилов
Као по наруџбини, цар Борис Годунов је управо тада напрасно умро у Москви. Дмитриј је обећао племству и сељацима велике промене и у јуну 1605. године ушао је у Московски кремљ, а у јулу исте године је крунисан. Он је многе бољаре вратио из прогонства, укинуо је порезе на земљу у једним случајевима, а у другим их повећао, и конфисковао земљу која је припадала Руској православној цркви.
Руси су брзо посумњали у Дмитрија јер нови цар није поштовао црквени пост и кршио је руске обичаје у облачењу и свакодневном животу. На пример, јео је шунку, а то је по руским обичајима било строго забрањено. Облачио се на европски начин, проводио време са странцима и оженио се католкињом Марином Мнишек, представницом пољског племства. Нарушио је скоро све руске православне обичаје које је цар морао да поштује.
На крају је Лажни Димитрије брутално убијен. То је учинила група гневних руских племића 17. маја 1606. године, само недељу дана после цареве свадбе. На челу те групе је био Василиј Шујски (1552-1612) који је требало да постане следећи цар. Дмитријево тело је бачено у блато на једном московском тргу да га гомила оскрнави, а на искасапљени трбух му је стављена лакрдијашка маска.
Лажни Димитрије II
Public domain
У руској историји су постојала чак четири Лажна Димитрија! Али само прва двојица су се представљали као цареви. Лажни Димитрије I је заиста крунисан, док је Лажни Димитрије II сам себе прогласио за цара у царству које је кратко постојало на територији Русије.
И дан-данас није познат идентитет Лажног Димитрија II. Тело Лажног Димитрија I је било толико унакажено када је убијен да су се почеле ширити гласине како је он преживео и како је он заиста последњи син Ивана IV. Руски племић и преварант Михаил Молчанов (умро је 1611) учествовао је 1607. у убиству сина и жене цара Бориса Годунова. Он је нашао човека који личи на Лажног Димитрија I па га је што претњама, што обећањима приморао да „прогласи“ себе за цара који је чудом преживео.
О том човеку се не зна ништа осим да је познавао руске православне обичаје и течно говорио пољски. Гарнизон града Стародуба (сада у Брјанској области у Русији), где се појавио Лажни Димитрије II, брзо му се заклео на верност као новом цару, после чега је његова војска почела да расте. У зиму 1608. он је већ заузео град Орјол.
Војска Лажног Димитрија II 1608. године је бројала око 30.000 људи. Она је потукла војску цара Василија Шујског али није могла да заузме Москву па се улогорила у Тушину, северозападно од руске престонице (данас рејон Москве), због чега је Лажни Димитрије II добио надимак „Тушински лопов“. Тамо је он играо улогу цара и тамо су му се заклињали на верност представници различитих руских градова. У одређеном тренутку добар део Руске царевине је био под његовом контролом, изузев великих градова Новгорода, Казања, Смоленска и Нижњег Новогорода који су остали верни Василију. У то време су постојала два цара и две Бољарске думе, а такође и два патријарха и две администрације. Поред тога, „царевина“ Лажног Димитрија II ковала је и свој сопствени новац.
У то време је у Русију извршила упад пољска армија на челу са Сигмундом III. Лажни Димитрије је са својом војском кренуо према Калуги, а затим је поново покушао да нападне Москву. Међутим, 1610. године Василије Шујски је свргнут са престола а привремену власт је преузела група „Седам бољара“. Они су пољском гарнизону препустили управљање Москвом.
Међутим, у децембру 1610. године Лажни Димитрије II је убијен, и то нису учинили пољски агенти него татарски кнез Петар Урусов, шеф царевог личног обезбеђења. То се догодило у Калушкој области где је Димитрије и сахрањен као обичан човек, а не као цар. Није познато место где је сахрањен.
Лажни Алексеј I
Сергеј Кирилов
Заиста су постојали Трећи и Четврти Лажни Димитрије (то је историјска чињеница), али су они имали далеко мање успеха од прве двојице. Руси су једноставно престали да верују у преживљавање Ивановог сина. После тога дуго није било чланова царске породице чије име би неко могао присвојити, све док нису умрли Симеон Алексејевич (1665-1669) и Алексеј Алексејевич (1654-1670), синови цара Алексеја Михајловича (1629-1676). Колале су гласине да су бољари отровали обојицу у покушају да заузму власт у Русији. Штавише, људи су веровали да се 15-годишњи Алексеј, наследник престола, чудом спасао и побегао негде на Волгу.
Те гласине је искористио козачки атаман Степан Разин (1630-1671), предводник сељачке буне која је избила у Поволжју. Лажни Алексеј I, вероватно неки непознати сељак, дошао је у Разинову дружину у августу 1670. године, када атаман са својим козацима налазио у Самарској области. Разин у почетку није био наклоњен самозванцу, па га је чак и вређао. Између осталог, наводно га је „тукао и чупао за косу“, али се касније предомислио и представио га свима као чудом преживелог наследника царског престола. Разин је причао својим људима како је њему поверено да правог наследника врати у Москву своме оцу, цару Алексеју Михајловичу. Лажни Алексеј је од тада вожен у чамцу који је био украшен на одговарајући начин, тј. царским црвеним баршуном, а руски народ му се заклињао на верност.
О Лажном Алексеју I се мало зна. Познато је само да је он вероватно био ухваћен у октобру 1670, убрзо после слома Разинове војске код Симбирска (данас Уљановск, Русија). Алексеј је погубљен у Москви у јуну 1671. године, убрзо после Разиновог погубљења.