Ловци на главе и мајстори врбовања: 4 чувене совјетске шпијунке

Heritage Images/Getty Images; Public domain; Legion Media
Оне су ловиле некадашње царске генерале, врбовале нацисте на високим положајима и крале нуклеарне тајне САД и Велике Британије.

Надежда Плевицка

Била  је једна од омиљених певачица романси и руских народних песама руског цара Николаја II. Публика ју је увек дочекивала бурним аплаузима и испраћала дугим овацијама.

После револуције 1917. Плевицка се нашла у емиграцији. Године 1930. ју је заједно са мужем, генералом Николајем Скоблином, врбовала совјетска обавештајна служба. Током седам година брачни пар је помагао совјетским специјалним службама у борби против антибољшевичке емигрантске организације Руски општевојни савез (РОВС). Између осталог, захваљујући њима неутралисано је 17 агената који су послати у Совјетски Савез са задатком да врше терористичке нападе.

1937. године Плевицка је учествовала у операцији хватања једног од главних чланова РОВС генерала Јевгенија Милера у Паризу и његовог пребацивања у СССР. Због тога ју је касније ухапсила француска полиција и осудила на 20 година робије. Надежда Васиљевна је преминула у затвору две године касније 1. октобра 1940. године.

Јелена Ферари

Олга Ревзина, познатија по псеудониму Јелена Ферари, успешно је успевала да паралелно обавља задатке за совјетску обавештајну службу и бави се књижевношћу. Њени стихови су објављивани у СССР-у и Италији, а прозне есеје јој је похвалио чувени Максим Горки.

20-их година Ферари је стварала обавештајне мреже у Немачкој и врбовала војне инжењере у Италији, али њена најзначајнија операција било је учешће у атентату на барона Петра Врангела. После разбијања Белог покрета током Грађанског рата један од његових најважнијих вођа и непријатељ бољшевика нашао се у Турској са остацима своје Руске армије. 15. октобра 1921. године италијански пароброд „Адрија“, који је кренуо из совјетске Русије, разбио је Врангелову јахту „Лукул“, која је била усидрена у истамбулској луци. Испоставило се да се војсковођа у то време налазио на обали, али потонуле су његове личне ствари, документација и благајна армије.

Када се вратила у СССР, Јелена је страдала у „великом терору“. Оптужена за контрареволуционарну делатност и шпијунажу и стрељана је 16. јула 1938.

1957. године је посмртно рехабилитована.

Јелизавета Зарубина

Она је била прави „ловац на главе“. У совјетској обавештајној служби није било много мајстора врбовања таквих способности као што је била Јелизавета Зарубина.

„Заносна и дружељубива, она је лако успостављала пријатељске односе у најширим круговима. Ова елегантна жена са цртама класичне лепоте и префињеног карактера као магнет је привлачила људе. Лиза је била један од најквалификованијих агената за врбовање“, записао је о њој обавештајац Павел Судоплатов. 

Током година рада у различитим европским земљама и САД Јелизавета Јуљевна је заједно са својим мужем, обавештајцем Василијем Зарубином, врбовала на стотине агената. Њих двоје су, између осталог, радили са сарадником Гестапоа Вилом Леманом, једним од најважнијих совјетских шпијуна у Трећем рајху. Мрежа агената коју су Зарубини створили у Немачкој наставила је делимично да функционише и после уништења нацизма.

Јелизавета Зарубина је прва међу совјетским шпијунима дошла до информације о почетку рада Американаца на атомској бомби. Након што се спријатељила са женом руководиоца пројекта „Менхетн“ Роберта Опенхајмера Кетрин, допринела је да се у тајни програм укључе физичари и математичари левичарских убеђења. Они су затим вредне информације прослеђивали Москви.

Мелита Норвуд

Захваљујући совјетском агенту „Хола“ Стаљин је о британском нуклеарном програму знао више од неких чланова кабинета министара Британије. Скоро 35 година Мелита Норвуд је за СССР копирала тајне документе о атомској бомби на којој су радили Британци. 

Приступ оваквим информацијама убеђена комунисткиња Мелита Норвуд добила је запосливши се као секретарица у Британској асоцијација за истраживање обојених метала (BNFMRA), која је била укључена у нуклеарни програм. Контраобавештајна служба Ми5 неколико пута је сумњала у Мелиту, али није било доказа за њену шпијунску активност.

Агент „Хола“ разоткривен је тек 1992. године, када је Норвуд већ била у пензији и имала 80 година. Влада је одлучила да је не ухапси и да „црвену баку“ (како ју је прозвала штампа) остави на миру.  „Нисам то радила због новца, него како бих заштитила нови систем који је с великом муком постигао да обични људи имају храну и могућност да живе достојанствено, да стекну образовање и здравствену заштиту“, изјавила је тада Мелита новинарима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“