Шта је у совјетским ресторанима коштало „ђаво и по“?

Николај Козловскиј/Sputnik
Совјетски грађани могли су у ресторану да поруче предјело од морских ракова, јесетру на жару и оригиналне десерте, али то није било најскупље.

У мноштву приступачних угоститељских објеката какви су биле фабричке мензе или омладински кафеи, посебну причу представљали су елитни ресторани, на чијим вратима је увек писало „нема места“, и испред којих су се огромни редови потенцијалних гостију протезали дуж читаве улице. Како су обични грађани доспевали у такве угоститељске објекте и шта су тамо себи могли да приуште?

Улазница пола плате

Када се погледа јеловник совјетских ресторана стиче се утисак да је све коштало много мање него данас. Тако су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у Асторији, једном од најпрестижнијих угоститељских објеката у Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу, јела од меса као што су роштиљ или бифтек Строганов коштала рубљу или две, а слаткиши и кафа од 20 до 30 копејки.

Просечна плата стручњака у то доба била је око 150 рубаља.
У московским ресторанима „Праг“ на Арбату или „Арагва“ у Тверској улици врло добра вечера за две особе коштала је од 10 до 15 рубаља. Међутим, то никако није значило да су сви то могли себи да приуште, понекад је много скупље било доћи до стола од саме вечере. И док је преко дана за цео ручак требало издвојити 2 рубље без чекања, увече је ваљало припремити напојницу за вратара на улазу. Незванично улазница за обичан ресторан коштала је од једне до три рубље, за добар десет, а за објекат попут „Прага“ и до 50 рубаља викендом.

Високи гости на „Седмом небу“

У Москви је постојао ресторан у који је могло да се уђе само са картом и то уз временско ограничење. „Седмо небо“ на телевизијском торњу „Останкино“ налазио се на 330 метара надморске висине и словио за највиши у земљи. Сале у овом ресторану могле су да приме највише укупно 80 људи, па су зато биле потребне улазнице. Најјефтинија је била 7 рубаља по особи. Мени је био једноставан, сендвичи, салате од мајонеза, поховане шницле, а будући да храна из безбдносних разлога у торњу није смела да се спрема, она је овде само подгревана. Све је било врло скупо, комплетан ручак око 7 рубаља, а мезе са алкохолом могло је да изађе и на 20 рубаља.

„Отац ми је причао. Отишао је са пријатељем у тај ресторан када су били на службеном путу у Москви. Скромно предјело и по коњак од 100 мл платили су 45 рубаља. Данас то изгледа смешно, али у совјетско време то су биле велике паре“, преносе се приче.

Плодови океана у време несташица

Један од страних стереотипа је да Руси једу црну икру кашиком. У ствари, јела од рибе увек су била међу најскупљима у ресторанским јеловнциима, посебно у регионима. Тако је у Свердловску (Јекатеринбургу) популаран био рибљи ресторан „Океан“, који је отворен средином седамдесетих година прошлог века. У продавницама у граду биле су несташице, а овде је било свега, и јефтини запечени лосос и бујон од звездасте моруне и дијетална салата са лигњама.

„На дан када смо добијали плату одлазили смо у „Океан“, ручак је коштао око две рубље, два пецива растегај са чорбом и корпица са кавијаром и маслацем“, кажу мештани.

„Сва јела су коштала до 3 рубље по порцији осим кавијара. За делицију Севрјуга кавијар у вази од леда требало је издвојити скоро 16 рубаља, невероватна сума“.

Првокласна услуга за стране туристе

У неким објектима постојале су посебне сале за изузетно важне госте и стране туристе. Управо у ресторану „Праг“ осим уобичајеног менија постојао је јеловник „прве категорије“ у коме је цена телећег филеа са шампињонима била 30 рубаља, свињске шницле на словачки начин 20, а кавијара са маслацем и крутонима, 54 рубље.

„Моја мама је управо деведесете имала важну прославу. Московљани знају да је тада било тешко резервисати сто у добром ресторану. Мама је радила у угледној спољнополитичкој фирми и преко одељења за протокол успела да резервише сто управо у ресторану „Праг“. Пријављена је страна делегација. Све је, наравно, било на највишем могућем нивоу. Алкохолна пића су била изузетно скупа па смо поручили нешто минимало, просто симболично. Код мене испод ногу налазила се огромна торба са најразличитијим пићима. Када више не би било пића, ја сам га одоздо износио на сто“.


У ресторан у хотелу „Интурист“ могли су да уђу само странци или по специјалном позиву, јер се плаћало девизама. Зато су ту могли да се пробају ражњићи од јесетре на жару и све врсте предјела са кавијаром.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“