Ко је била Лидија Зверева, прва руска жена-пилот?

Карл Була/Центральна државна архива фотодокумената Санкт-Петербурга/russiainphoto.ru
„Отварајући руским женама пут у ваздухопловство, позивам их да иду мојим стопама све до потпуне победе над ваздухом“, говорила је Лидија Зверева, прва жена-пилот у руској историји.  У свом кратком животу прославила се не само као авијатичар, него и као конструктор авиона.

Снови о небу

Ћерка царског генерала, Лидија је од детињства била одушевљења ваздухопловством. Читала је чланке и књиге о авионима, расклапала на делове сложене механичке играчке, сатима је могла да прича о балонима и авионима. Чак је покушавала и да лети, скачући са крова амбара са кишобраном у руци.

„Још као мала девојчица са одушевљењем сам се возила у балону у тврђави Осовец и правила моделе, када у Русији још нико није летео, него су у новинама само повремено почеле да се појављују вести о успесима конструктора у иностранству“, присећала се Зверева. 

Лидију није плашило то што је почетком 20. века авијација била у зачетку, а летови били смртно опасни. Крхки и непоуздани авиони лако су се превртали и разбијали од снажног ветра, односећи сваке године на десетине живота авијатичара широм света.

Упркос томе, Лидија Зверева се уписала у приватну авио-школу „Гамајун“ у близини Санкт Петербурга. О првој жени која се школовала за авијатичара писале су локалне новине, називајући је због поштовања према њеном приватном животу „госпођица Z“.

„Зверева је летела храбро и одлучно, сећам се како су сви обраћали пажњу на њене мајсторске летове, укључујући и летове на већој висини. А у то доба нису сви имали смелости да узлете високо“, присећао се њен колега из авио-школе Константин Арцеулов. 

Лидија је неколико пута доживела озбиљне несреће, али увек би прошла само са мањим огреботинама. 23. августа 1911. године 21-годишња „госпођица Z“ је, положивши све потребне испите, добила диплому пилота-авијатичара бр. 31, као прва жена у читавој Руској Империји.

Талентовани конструктор авиона

1912. године Лидија Зверева и њен муж пилот Владимир Сљусаренко су зарађивали за живот показним летовима. Учествовали су у авијационој недељи у Бакуу, наступали у Тифлису (Тбилисију), где је Лидија летове изводила у отежаним временским условима.

Путовање у Ригу замало је није коштало живота. Током показног лета ветар је почео да потискује њеног „Фармана“ према трибинама. Покушавајући да се подигне изнад ветра, доспела је у још снажнију ваздушну струју која је оборила авиона. Приликом пада Лидија је најпре испала, па су крхотине авиона попадале по њој. „Једва сам жива“, записала је она нешто касније у једном писму. „Приликом пада замало нисам сломила ногу. И даље осећам бол. Ствари стоје врло лоше са плућима. Лекари по сваку цену инсистирају да одем на југ, а мени се лети. Ако их не послушам, предвиђају ми галопирајућу сушицу. Таква је судбина пилота.“ 

Упркос несрећи, а можда и захваљујући њој, наступи Звереве су имали велики успех. Супружницима је понуђено да остану у Риги, што су они радо прихватили. Велики балтички град био је у то доба центар руске авијације. Ту су, између осталог, направљени први авио-мотори у земљи.

1913. године брачни пар је у Риги отворио своју школу летења, која је притом имала најприступачније цене у империји. Осим тога, организовали су радионицу за поправку и израду авиона, у којој је Зверева као конструктор радила на побољшању летелица произведених у западним земљама. Ова јединствена жена добила је понуду да ради у Аустроугарској, али је одбила и остала у домовини.

Трагична судбина

Послови наставника летења и конструктора нису Лидију Звереву учинили ништа опрезнијом. Прва руска жена-пилот наставила је активно да лети, као и раније, излажући свој живот опасности.

Чак је одлучила да буде путник у авиону приликом извођења „мртве петље“. Лет је 19. маја 1914. извео њен искусни колега Јевгениј Шпицберг на једнокрилцу „Моран“.

„Моран је брзо добијао на висини. 500, 600, 700 метара“ – објавио је лист „Ришки весник“. „На 800 метара авион се неочекивано зауставио у ваздуху и кренуо наниже. 'Ах!!!' – готово истовремено се отело са усана окупљених гледалаца. Али неколико секунди касније поново се зачуло брујање мотора. Летелица је кренула увис и описала 'петљу'. Гомилом која је задржавала дах одједном се проломио громки аплауз. А неколико тренутака касније авион се у елегантној спирали спустио до самих трибина. 'Браво! Браво!' – допирало је са свих страна...“ Своје одушевљење Зеверовом изразио је Петар Нестеров, пилот који је први на свету извео ову фигуру акробатског летења. 

Када је почео Први светски рат, ваздухопловна радионица брачног пара евакуисана је у Петроград (тадашњи назив Санкт Петербурга). Она је заправо постала права фабрика у којој је 300 запослених радило на реализацији наруџбина војног ресора.  

Лидији Зверевој није било суђено да дочека крај рата. Након што је више пута избегла смрт на небу, умрла је од тифуса 16. маја 1916. године са само 26 година. На последњи починак су је испратили пријатељи и ученици, који су за време сахране кружили у својим „Фарманима“ изнад Александро-Невској лаври у Петрограду. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“