Питер, град на Неви, северна престоница, културна престоница, Венеција на Неви, северна Палмира, град три револуције... Санкт Петербург има велики број назива који одражавају његове изванредне особине упркос релативно младом узрасту од само нешто више од 300 година. Основан 1703. године, овај град је кроз историју неколико пута мењао име.
Петар Велики је био први руски владар који је ценио Европу и њен развој. Зато је пропутовао Енглеску, Холандију, Аустрију и друге земље. Ту је видео и научио бродоградњу и све што је потребно о управљању морнарицом, а такође упознао обичаје и начин одевања на европским дворовима.
Оснивајући своју нову престоницу на мочварном терену на месту где се Нева улива у Фински залив, Петар је желео да се приближи својим шведским суседима и Европи. У својој познатој поеми „Бронзани коњаник“ Александар Пушкин је записао да је цар желео да пробије „прозор у Европу“ и добије излаз на Балтичко море.
Како би употпунио свој наум, Петар је граду дао једно од „најевропскијих“ имена. Њиме се одаје почаст апостолу светом Петру, кога је цар Петар сматрао за свог небеског покровитеља. С обзиром да је Петар Велики био љубитељ Холандије, најпре је граду дао име Санктпетерсбурк на холандски начин. Отада су људи навикли да га скраћено називају „Питер“, што је и данас његов најпопуларнији надимак.
1724. године, међутим, званичне новине „Ведомости“ почеле су град да именују као Санкт Петербург, што је било много пријемчивије за његове становнике, с обзиром да су у граду живели многи Немци, који су служили на Петровом двору.
Град се од почетка доводио у везу са својим оснивачем пре него са Светим Петром. Пушкин га је у различитим поемама називао „Петрово велико дело“ и „Петров град“.
Два века касније град је први пут променио име. 1914. године Русија је ушла у Први светски рат, а Немачка јој је била главни противник. Цар Николај II одлучио је да се ослободи немачког призвука имена града и наложио да се оно промени у Петроград, што и даље значи буквално „Петров град“, али на руски начин.
Становници града још се нису били навикли на ново име, када је десет година касније оно поново промењено! Град је био колевка бољшевичке револуције, али током Грађанског рата изгубио је статус престонице, јер је центар власти враћен у Москву.
1924. године, пет дана после смрти совјетског вође Владимира Лењина, Петроградски градски савет је предложио да се име града промени у Лењинград. Питање је разматрано на Другом Свесавезном конгресу Совјета, који је усвојио предлог, као што се и очекивало.
Током 70 година совјетске владавине сви у Русији и изван ње навикли су да град зову Лењинград. На пример, нацистичка опсада града у Другом светском рату и даље се увек се назива „Опсада Лењинграда“, а никад „Опсада Петербурга“.
Почев од 1924. године име револуционарног вође појављивало се у називима широм СССР-а и отада не постоји руски град који нема улицу или трг назван по Лењину. Москва, на пример, има и Лењинов проспект и Лењинградски проспект, што је права ноћна мора за неискусне возаче!
Совјетска власт је волела да градовима даје називе по познатим бољшевицима: Калињинград, Стаљинград, Димитровград и многи слични називи појављивали су се током 20. века. Неки су промењени 90-их година, али многи су остали до данас.
1991. године после распада Совјетског Савеза било је логично да се граду врати старо име. Локалне власти су спровеле јавну анкету и преко половине грађана је подржало иницијативу да се врати изворно име Санкт Петербург.
У исто време многе организације задржале су још неко време Лењинград у свом називу, а област око Санкт Петербурга се и данас назива „Лењинградска област“, јер су људи гласали да се овај назив задржи (већина вероватно како би избегла бирократске проблеме око промене докумената). Многи људи старије генерације и даље понекад град називају Лењинград, али само из навике.
Један од најпопуларнијих руских поп рок бендова из овог града носи назив, погодили сте, „Лењинградˮ. У једној од најпознатијих песама фронтмен бенда Сергеј Шнуров пева о томе да мора да је био пијан, јер се не сећа када се преселио у Санкт Петербург. „Данас је моја адреса www Leningradspb тачка RUˮ, пева он, комбинујући совјетску прошлост са руском садашњошћу и рекламирајући сопстветни веб-сајт (који, додуше, није апдејтован од 2002).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
