Крилате грдосије на таласима: Како су тестирани тенкови са подводним крилима

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

За послератни период у руској индустрији тенкова карактеристично је било осмишљавање улоге коју је оклопна техника имала у Другом светском рату. У том духу су конструисани тенкови нове генерације, и ти покушаји су већином били успешни.

Руски тенкови су почетком Великог отаџбинског рата објективно били бољи од немачких, али је Немачка у првој фази рата ефикасније користила своју технику. Људи су осећали страх и од самог повика „Тенкови!“ или „Авиони!“ Моћна немачка армада је оставила врло снажан утисак како на обичне војнике Црвене армије тако и на совјетски војни врх. Али у сваком злу има и понешто добро. У овом случају је добро што је руска противваздухопловна одбрана у другој половини 20. века постала најбоља на свету, и тај статус је сачувала до данашњег дана. Исто важи и за нашу оклопну технику. Треба истаћи да се прави професионалци никада нису бојали ни непријатељских тенкова, ни њихових авиона. Они су сами правили своју технику, бољу и убојитију од непријатељске.

Пловно средство ПСТ-63 са мањим модификацијама уведено је у експлоатацију 1965. године.

Press Photo

Пробни полигон Кубинка, који овога лета слави 90. година свога постојања, у послератним годинама је радио пуном паром, као да се рат није ни завршио или као да ће свакога часа поново почети. Заплењени немачки тенкови су коначно тестирани и сагледане су добре и лоше стране оклопне технике Вермахта.

Што се тиче домаће технике, обављено фундаментално тестирање тешког тенка ИС-7, лаког пловећег ПТ-76, као и специјалних понтона који чак и тешким тенковима обезбеђују функцију амфибије.

Посебно је занимљив ПТ-76, пловећи тенк домаће произвдње коме ни данас нема равних у свету.

У СССР-у је направљена читава серија понтонских система који омогућавају тенковима да пролазе кроз воду. Понтон је имао снажан мотор, а тенк је са понтоном силазио у воду са обале или из десантног брода и одмах заузимао стабилан положај и кретао се у задатом смеру. Понекад је пловио и десетине километара.

Ево шта каже званична хроника написана на основу извештаја са тестирања 1957. године на полигону Кубинка.

„Полигон је добио задатак да изврши тестирање пловеће технике, а такође оклопне технике опремљене средствима за пловидбу морем. Није било података везаних за рад посаде у различитим временским условима...

Током тестирања је доказана могућност да велике групе тенкова врше дуготрајне маршеве на мору и преваљују по 100 километара...

Пројекат брзог тенковског пловног средства са подводним крилима и тенком Т-54, 1960.

Press Photo

Тенковске јединице (по 45 тенкова) форсирале су водене површине на Каспијском и Балтичком мору у маршу дугом 100 километара, ноћу када су таласи били високи метар и по,, тј. када је јачина ветра од 4 до 5 степени Бофорове скале“.

Тестирањем је утврђено да је модел ПТ-76 оптимални пловећи тенк. Конструисао га је Николај Фјодорович Шамурин, мада се званично као конструктори третирају Ж. Ј. Котин и Н. Л. Духов, јер су и они готово истовремено направили исто то. Било како било, ПТ-76 је без проблема пловио у мору и када су таласи били високи два и по метра. По таквом невремену се чак ни бродови средње величине не пуштају на отворено море. Понекад би тенк потпуно отишао под воду, али би затим испливавао као пловак и настављао свој пут.

ПТ-76 је једноставан као аутомат „Калашњиков“, а и конструисан је практично у исто време. И исто као чувени АК, ПТ-76 се још увек користи, само што је његов конструктор далеко мање познат од Калашњикова.

Стручњаци полигона Кубинка су од 1961. до 1969. врло активно учествовали у раду на вишенаменским брзим пловећим средствима са подводним крилима за десантирање тенкова. Тако је руска армија добила понтонске системе специјалне намене који су засада једини такве врсте у свету.

Понтони су на подводним крилима носили у мору чак и тешке тенкове Т-10 брзином од 70 км/ч.

Многи су страховали да ће у тој брзини вода обавезно ући у цев тенковског топа и да ће цев пући приликом отварања ватре. Стога је извршен експеримент. Сипали су воду у све расположиве цеви (ЗСУ-57-2, Т-10, Т-55, ПТ-76), а затим су отварали ватру, наравно, са дистанце. Нису примећена никаква оштећења или деформације цеви, што је парадокс који ни данас нико не може да објасни.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.